DIKA Radović, devojačko Veresija, bila je šesta mlada u kući Lazara Radovića koji je sa suprugom Milicom izrodio šest sinova i sedam ćerki. Kada se najmlađi Slavko, 1968, oženio pomenutom Dikom, u zajedničkom domaćinstvu - u jednoj kući u čiju se kuhinju ulazilo kroz dvoja naspramna vrata i iz četiri sobe - već je živelo 25 Radovića. Dika je bila 26. član, pa je domaćin odlučio da sinove i snahe razdvoji, ćerke poudaje, a imanje i sobe razdeli. Samo je prostrana kuhinja ostala zajednička, bez pregrade.

PROČITAJTE JOŠ - Bijelo Polje: Kojim putem do džamije?

- Svako od braće je dobio po par volova, pradeda Lazar je zadržao jahaćeg konja, a ostala dva su svima bila na raspolaganju, po potrebi. Slavko i Miloš su sa svojim suprugama i decom ostali uz oca i majku u porodičnoj kući, ali podeljeni tako da je svako od njih imao svoj šporet, zaseban ulaz i sto. Druga braća su se sa porodicima preselila u pomoćne objekte i započeli gradnju četiri kuće. Do Dikinog dolaska, nas 25 je ručalo u istoj kuhinji, a stolovi su spajani samo povodom krsne slave Svetog Đorđa. Sada, kad je i Dika umrla,kuhinja je ostala bez domaćice - kaže Lazarov unuk Momir Radović, inače stanovnik Rudog.

A, baš na sahrani pomenute heroine nekadašnjih porodičnih zadruga se čulo i to da se braća nikada nisu sporečkala. Slagale su se i jetrve, jer je u selu koje je struju dobijalo iz Srbije, telefon iz Rudog, a pripada Opštini u Čajniču sve pod kontrolom držao domaćin Lazar Radović.