Godinu dana nakon otvaranja poglavlja 27, koje se bavi životnom sredinom i klimatskim promenama, Crna Gora je još daleko od njegovog zatvaranja, jer brojni ekološki problemi koji su pritisli prvu proglašenu ekološku državu u Evropi nikako da budu rešeni. Pre nekoliko dana šef Delegacije EU u Podgorici Aivo Orav poslao je jasnu poruku da poglavlje 27 neće biti zatvoreno dok se ne nađe rešenje za Ulcinjsku solanu, koja je proglašena močvarom od međunarodnog značaja, parkom prirode i uvrštena na Ramsar svetsku listu močvarnih područja. Radi se o jednoj od deset najvećih i najmlađih solana na Mediteranu, koja je i stanište od globalnog značaja za boravak i gnežđenje ptica. Na tom području stalno boravi 240 vrsta, dok u proleće doleće stotine hiljada vodenih ptica koje se tu zaustavljaju i provode život.


PROČITAJTE JOŠ -Još jedan zemljotres u Albaniji, tresla se i Crna Gora, epicentar u blizini Ulcinja!


- Crna Gora nema sposoban kadar, kvalitetnu infrastrukturu, jasnu poslovnu viziju i dugoročnu strategiju za rešavanje pitanja Solane. Još nije urađen adekvatan plan upravljanja i zaštite tog područja na kome je i dalje postoji krivolov. Nije moguće proceniti da li će i kada u ovom slučaju biti zaštićen javni interes. Naime, imajući u vidu dosadašnju dinamiku zaštite Solane, nemoguće je proceniti kada bi moglo doći do kraja tog procesa - kaže za "Novosti" Aleksandar Perović, direktor Ekološkog pokreta "Ozon". - Ključno pitanje pre zaštite Solane, a na koji se mora dati odgovor jeste - ko je vlasnik zemljišta na kojem se nalazi taj prirodni rezervat? Mi ne znamo da li se Solana vratila u državno vlasništvo, niti da li je stečaj i dalje aktuelan. Crna Gora kao ekološka država treba sama da ostvaruje standarde koji bi bili lagani koraci ka zatvaranju poglavlja 27. Međutim, slučaj Solane i drugih ekoloških crnih tačaka pokazuju koliko smo šuplji u toj priči. - Crna Gora, a pogotovo na severu, izložena je velikim aero-zagađenjima posebno tokom zimske sezone, kao i centri Podgorica i Nikšić. Takođe, svi oni "tradicionalni" problemi koji se tiču upravljanja vodama, zagađenjima raznih vrsta otpadnih voda i dalje su aktuelni, iako je Crna Gora u međuvremenu uradila desetak postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda - podseća Perović. - Reka Tara, jedan od prirodnih simbola Crne Gore, devastirana je trajno izgradnjom auto-puta. To je najbolji dokaz da nismo zreli da zatvorimo poglavlje 27.


PISMO ZABRINUTOSTI

SVETSKA organizacija za zaštitu prirode (VVF) uputila je Evropskoj komisiji pismo zabrinutosti o stanju reke Tare, zbog, kako navode, devastiranog dela sliva usled izgradnje auto-puta Bar - Boljare. U pismu su istakli da je alarmantna i činjenica da je većina dokumentacije u vezi sa izgradnjom te saobraćajnice proglašena tajnom.


Aleksandar Perović


ZAŠTITA LOKALITETA

PREMIJER Duško Marković više puta je saopštio da je Vlada Crne Gore posvećena očuvanju i zaštiti Ulcinjske solane, revitalizaciji tog prostora, pa je u tom kontekstu obezbedila zakonsku i plansku zaštitu lokaliteta. Prilikom sastanka sa četiri NVO Marković je kazao da je Vlada investirala milion evra u opremu i pumpe za vodu, a da pitanje vlasništva nad zemljištem ne može i neće opredeliti način valorizacije i zaštite tog prostora, te da će se Vlada angažovati da reši ovaj problem.


PREKRŠAJNE PRIJAVE ZBOG ZAGAĐENjA ĆEHOTINE ZA DOO "GRADIR MONTENEGRO" I IZVRŠNOG DIREKTORA


Uprava za inspekciske poslove, Odsek za inspekciju za vode, podnela je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv firme DOO "Gradir Montenegro" i direktora tog preduzeća Petra Vraneša, nakon ekološkog incidenta koji se dogodio 14. novembra na Ćehotini kada je došlo do zamućenja reke nizvodno od Pljevalja u mestu Tatarovine.

Inspektor za vode Dragan Šekularac preduzeo je i nekoliko upravnih mera. Doneto je rešenje kojim je DOO "Gradir Montenegro" iz Pljevalja naređeno da kvalitet voda koje ispušta uskladi sa Pravilnikom o kvalitetu i sanitarno-tehničkim uslovima za ispuštanje otpadne vode u prirodni recipijent. Dok ne ispuni ovu upravnu meru Rudniku olova i cinka “Šuplja stijena“ u Šulima kod Pljevalja zabranjeno je ispuštanje otpadnih voda u prirodni recipijent.

Rudniku čiji je većinski vlasnik firma ZGH iz Poljske naređeno je i da u roku od 30 dana od dana prijema rešenja ispita uticaj ispuštenih otpadnih voda na ekosistem Mjedeničkog potoka i reke Ćehotine u koju se uliva.

Inspektor u svom izveštju konstatuje da se otpadne vode Rudnika u Šulima, koje ističu iz podzemnih rudničkih kopova, ulivaju u Mjedenički potok koji se uliva u Ćehotinu.

Reke Ćehotina i Vezišnica zagađene su i u junu ove godine kada su ribolovci iz njih izvadili oko tonu mrtve ribe. Policija je tada podnela krivične prijave protiv Termoelektrane Pljevlja i još četiri osobe. Komisija je tada procenila da za načinjenu štetu Elektroprivreda Crne Gore, u čijem je vlasništvu Termoelektrana, treba da plati 354.650 evra.M. DROBNjAK