Zagreb će sutra dobiti Muzej čokolade, koji će pored te poslastice prikazati i niz edukativnih, istorijskih i kulturnih sadržaj, ali i zabavne interaktivne segmente u kojima posetioci mogu da uživaju svim čulima.

Muzej je koncipiran hronološki - putovanje kroz vreme i prostor počinje prvim zrnima kakaovca, a završava se danas kada postoje stotine raznih ukusa čokolade.

Na ulazu posetioci dobijaju kutijicu sa uzorcima čokolade koje mogu da probaju dok obilaze postavku, u skladu s epohom koju razgledaju, od kakaovca, preko likera do sve popularnije ružičaste, rubi čokolade, kao četvrte vrste nakon tamne, mlečne i bele.

Ružica Božić Cerovac, koja je sa suprugom pokrenula projekt, kaže za Hinu da se ideja za osnivanje muzeja stvorila posle njihovih poseta sličnim muzejima u svetu, koji su uglavnom utemeljeni na suvoparnom prikazivanju istorije.

Kustos Muzeja Marko Španjol kaže da se postavka zasniva na doživljaju, kroz šest prostorija, počevši od prve koja je uređena kao džungle u Srednjoj Americi gđe je krenula priča o čokoladi.

Izložene su i posude iz kakvih su pili astečki i majanski vladari, kao i mali mlin za dobijanje finog praha od kojih su pravili čokoladni napitak.

U mlevenju zrnja moći će se oprobaju i posetioci, ali će, s obzirom na to da je kakaovac bio sredstvo palaćanja, saznati i koliko je zrna vredela jedna papričica, a koliko ćuran.

Druga prostorija podseća na ključne događaje iz 16. veka, kada su u Južnoj Americi konkvistadori pokorili indijanske kulture, probali xocolatl, toplu kakaovu tečnost i odneli kakao u Europu.

Izložene su i molinille, alat koji se rotirao između dlanova za izradu pene.

Tu je i replika krune astečkog vladara Montezuma koga je porazio i prevario španski konkvistador Ernan Kortes, koji je 1528. doneo kakaovac i recepturu za njegovu pripremu na španski dvor, gde su ga uz neke izmene prihvatili kao napitak.

Sledi soba s atmosferom francuskog dvora, na kojem se odvijao bogat društveni život koji je uključivao i ispijanje napitka od čokolade.

Za to se izrađivalo posebno posuđe, čokolatijere sa širim otvorom zbog gustine tečnosi, kao i šoljice koje su bile više i uže od onih za čaj i tanjirići s urezima da se šoljice ne bi prevrtale.

Kao mala pauza od istorijskog pregleda dolazi prostorija s kartom sveta i informacijama o potrošnji čokolade po državama - Hrvatska je u sredini s 4,2 kilograma po stanovniku godišnje, Švajcarci konzumiraju čak 8,8, kilograma, a zemlje oko ekvatora koje proizvode čokoladu konzumiraju je najmanje.

Deca se u toj prostoriji mogu poigrati mirišući i pogađajući sastojke koji idu u čokoladu, a mogu ih pogađati i dodirom u tajanstvenim kutijama.

Tu je i prostor u kojem će se održavati degustacije i masterclaš predavanja, a planirane su i degustacije svetskih čokolada koje nisu dostupne u prodaji, kao i dnevne radonice temperiranja čokolade, izrade pralina i pločica.

Istorijski pregled nastavlja se s 19. vekom, proizvodima i osobama koje su donele revoluciju na području čokolade.

Tada se prvi put pravi tabla čokolade kakvu danas znamo, reklame poručuju roditeljima da će im deca biti zdrava ako jedu čokoladu, a u Britaniji se otvaraju tzv. kuće čokolade za gospodu koja uz nju pričaju o politici i društvenim događanjima.

Jedna prostorija je posvećena jačanju industrijske proizvodnje čokolade, uređena je po uzoru na fabriku Vilioja Vonke, a podseća i na dugu hrvatsku tradiciju u proizvodnji čokolade, među ostalim, kroz Kraš i Mikado, koja je bila prva čokolada s pirinčem na svetu.

Obilazak se završava u prostoriji koja će povremeno menjati postavku u zavisnosti od doba godine i prilika, a u njoj je čokolada predstavljena kao sociološki fenomen, omiljeni poklon među ljudima, za rođendane, Dan zaljabljenih, ali i za potrebe mita i korupcije.

Zgodan detalj tu su i dve okrugle kutijice čokolade koje je muzeju donirala gospođa koja je, kao devojčica, dobila prvu od nemačkog vojnika za vreme Drugog svetskog rata.

Njeni unuci su nakon 70 godina u Nemačkoj, gde se ta čokolada još proizvodi, pronašli isto pakovanje, pa je i ono izloženo.