KONAČNO se počelo sa realizacijom projekta valorizacije "čuda prirode", pećine nad Vražjim firovima. Najveće i najlepše pećine u Crnoj Gori, koja je zbog svog položaja u netaknutoj prirodi Đalovića klisure, dobila ime Đalovića pećina, a zbog svojih osobenosti, proglašena spomenikom prirode. Uprava javnih radova gradi žičaru iznad klisure, od manastira Podvrh do same pećine, koja će lepotu pećine u kojoj je istraženo svega 20 kilometara hodnika, učiniti pristupačnom za posetioce.

- Procenjena vrednost kompletne investicije je 18 miliona evra, obezbeđenih kapitalnim budžetom Vlade Crne Gore - saopšteno je iz Uprave javnih radova, uz napomenu da su već izlivene prve betonske stope za noseće stubove i početnu stanicu. - Vrednost montaže i stavljanja u funkciju oko 1,7 kilometra duge žičare je oko 3,9 miliona evra. Planirane su dve gondole sa po osam mesta za turiste, kapaciteta 75 osoba na sat, pomoću kojih će vožnja do servisnog objekta na ulazu u pećinu trajati šest minuta.

Pročitajte još - Politički obračun zbog izgradnje žičare

Imajući u vidu prirodni ambijent, nema sumnje da će ovakav prolazak preko Đalovića klisure za posetioce predstavljati poseban doživljaj. Dinamika radova uveliko će zavisiti od vremenskih prilika, ali i od savladavanja građevinskih izazova, s obzirom na činjenicu da se deo nosećih stubova žičare nalazi na prilično nepristupačnim planinskim lokacijama.

- Ukoliko ovi faktori budu na našoj strani, očekujemo da će najveći deo posla biti završen u drugoj polovini naredne godine - saopšteno je iz Uprave javnih radova, odakle naglašavaju, da kada je reč o uređenju same pećine, strogo će se voditi računa o očuvanju njenih prirodnih ukrasa, pa je predviđeno specijalno osvetljenje, korišćenje montažnih staza i posebnog materijala.

Oni koji su videli pećinu i vraćali joj se, ne samo da je upoređuju sa Postojnskom jamom, već tvrde da je pećina znatno atraktivnija od slovenačkog "čuda", kaže idejni tvorac projekta, speleolog i zaljubljenik u pećinu, zahvaljujući čijoj se hraborsti, volji i upornosti, stiglo do početka realizacije projekta, Željko Madžgalj.


Unutrašnjost Đalovića pećine, Foto Ž. Madžgalj

- Obiluje kanalima, hodnicima uz dvoranu, koji se prema položaju, i opštim morfološkim karakteristikama mogu podeliti na više celina. "Kanal sa jezerima" (odlikuje se velikim brojem jezera, kako stalnih (oko 15), tako i povremenih (20-30), a takođe i stalaktitima i stalagmitima malih dimenzija. Tu su i "Veliki lavirint", "Veliki kanal" i deo pećine u nastavku Velikog kanala koji je odvojen sifonima - "Kanal iza sifona" - objašnjava Madžgalj. - Pećinu će, kako se predviđa, godišnje posetiti oko 150.000 ljudi. A čak i sa posetom od oko 50.000 osoba, projekat je isplativ.

U pećinu je zasada moguće ući jedino u pratnji stručnih vodiča, uz upotrebu kompletne opreme. Moguće je organizovati ulazak za najviše 10-13 osoba u istom vremenskom intervalu.


JEZERO

ONI koji su posetili pećinu zapanjeni su lepotom 220 metara "Dugog jezera" i najvišeg stalagmita - "monolita", visokog 18 metara. Najveća dvorana je "Veliki brat" dužine 100, širine 40 metara, dok je najduži kanal "Dugi kanal", kojim se hoda oko pet kilometara. Među sifonima je najduži "češki", dug 70 metara.