PODIGLE su se tenzije u Podgorici, uoči izricanja presude 9. maja u Višem sudu optuženima (njih 14) za pokušaj terorizma, poznat kao "državni udar". Iz Demokratskog fronta poslali su poruku da će njihovi potezi tog dana zavisiti od namere vlasti - da li će u slučaju osuđujuće presude odmah uhapsiti dvojicu lidera Andriju Mandića i Milana Kneževića. Međutim, premijer Duško Marković kaže da nema procenu da se u Crnoj Gori može doći do nestabilnosta.

- Službe bezbednosti su u redovnim aktivnostima, funkcioneri rade svoj posao sa sistemom bezbednosti koji je redovan. Nema nikakvih vanrednih prilika tim povodom - izjavio je Marković.


PROČITAJTE JOŠ: SLUČAJ "DRŽAVNI UDAR": Policija pojačala obezbeđenje sudijama uoči izricanja presude

Međutim, u DF se ne osvrću na premijerovu izjavu, već pripremaju scenarija kako da deluju 9. maja. Pominje se da će se svi poslanici DF, zajedno sa Mandičem i Kneževićem, zabarikadirati u Skupštini Crne Gore kako bi sprečili hapšenje do donošenja pravosnažne presude. Predsedništvo ovog političkog saveza odlučilo je da na dan izricanja prvostepene presude ne organizuju javna okupljanja, nego da se tog dana okupe u stranačkim prostorijama u svim opštinama gde će čekati dalja uputstva. Priča se da nije isključeno okupljanje pristalica Fronta ispred kuća javnih funkcionera za koje u DF smatraju da stoje iza presude protiv Mandića i Kneževića. Oni poručuju da će svaka sila biti zaustavljena otporom. Tvrde da se protiv njih vodi sistematski i organizovani državni, policijski, tužilački i sudski progon.

Poslanik Jovan Vučurović dodaje da "nepravedna presuda u slučaju lažnog državnog udara može biti okidač za etničke sukobe u Crnoj Gori".

Hapšenje Branke Milić / Arhiva Novosti

Dve i po godine trajao je "proces veka" u kojem su tužioci ostali pri tvrdnjama da su optuženi imali uloge u pokušaju nasilnog rušenja crnogorske vlasti, sprovođenju terorističkih akata u Podgorici 16. oktobra 2016. i ubistvo tadašnjeg premijera Mila Đukanovića, kako bi se omeo ulazak Crne Gore u NATO. Niko od optuženih nije priznao krivicu koja im je stavljena na teret, već su optužnicu ocenili nakaradnom i apsurdnom. Ostali su dosledni da se radilo o montiranom političkom procesu. Optužnicom SDT obuhvaćena su dvojica ruskih državljana Eduard Šišmakov i Vladimir Popov, srpski državljani Miloš Jovanović, Nemanja Ristić, Predrag Bogićević, Bratislav Dikić, Kristina Hristić, Branka Milić, Milan Dušić, Dragan Maksić i Srboljub Đorđević, dvojica lidera DF-a Mandić i Knežević i Mihailo Čađenović, vozač u tom političkom savezu. Postupak protiv prevodioca DF-a Ananija Nikića vodi se posebno.


REAKCIJE IZ SRBIJE

MIODRAG Linta, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, zatražio je od Višeg suda Crne Gore da oslobodi optužene za tzv. državni udar.

- Krajnje je vreme da vlast u Crnoj Gori prekine ovu sudsku farsu i da optuženi dobiju moralnu i ljudsku satisfakciju zbog brutalnih laži i kleveta koje su doživeli tokom dvogodišnjeg montiranog sudskog postupka - kazao je Linta.


PROČITAJTE JOŠ: Zemlju nomada neće dati za vojne vežbe

VERA

OPTUŽENA Branka Milić se od 23. novembra prošle godine nalazi u prostorijama Ambasade Srbije u Podgorici, kada je nezadovoljna tretmanom sudskog veća napustila sednicu Višeg suda i "preselila" se u ovo diplomatsko predstavništvo.

- Moje srce veruje u pobedu istine i pravde. Ali ne ljudske, već božje - poručila je Milićeva.