40 GODINA OD RAZORNOG ZEMLJOTRESA: Dan kada je menjana karta Crne Gore

Savo GREGOVIĆ - Veliša KADIĆ

15. 04. 2019. u 08:20

40 ГОДИНА ОД РАЗОРНОГ ЗЕМЉОТРЕСА: Дан када је мењана карта Црне Горе

Hotel "Slavija" u Budvi

Tog 15. aprila na Crnogorskom primorju zemljotres je odneo 101 život, povređeno je 1.700 ljudi, a 80.000 je ostalo bez doma

PRE ravno četiri decenije, za samo deset sekundi, izmenjena je karta Crnogorskog primorja i njegovog zaleđa. Tog 15. aprila 1979. godine u sedam časova, 19 minuta i 50 sekundi, jug Crne Gore pogodio je katastrofalni zemljotres, koji će biti zabeležen crnim slovima u hronici vremena. LJudske žrtve i ogromna materijalna šteta, "izazvali" su brzo posle ove pomamne igre prirode solidarnost naroda Jugoslavije, posebno Srbije, kakva skoro da nije zapamćena.

Posledice zemljotresa, čiji je epicentar bio u "širokoj zoni", u Jadranskom moru ispred cele južne obale, bile su katastrofalne - život je izgubila 101 osoba, oko 1.700 povređeno, od čega 160 teže, a oko 80.000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom.

Trusna katastrofa koja je bila razornija od bilo koje druge na tom prostoru više vekova, osetila se na udaljenosti od čak 900 kilometara, potres je bio jačine 9 stepeni Merkalijeve skale (mestimično i jači), sa Rihterovom magnitudom od sedam jedinica!

Ostavio je pravu pustoš za sobom: razrušeno je 250 manjih i većih naselja sa preko 60.000 objekata, oštećeno je 540 spomenika kulture, 53 zdravstvena objekta, 570 objekata socijalne i dečje zaštite, 240 školskih objekata, 350 kilometara magistralnih i oko 200 metara regionalnih puteva.

PROČITAJTE JOŠ - SKOPLJE OBELEŽAVA 55 GODINA OD ZEMLJOTRESA: Solidarnost se vraća kući

Teško su razoreni stari gradovi Kotor, Budva, Herceg Novi, Bar i Ulcinj. Prema izveštaju Uneska iz 1984. godine, ukupno 1.487 objekata je oštećeno, od kojih su skoro polovina domaćinstva. Trideset odsto ukupno oštećenih objekata je potpuno srušeno. Posebno su stradali kulturno-istorijski spomenici (manastiri, crkve, muzeji, arhivi), koncentrisani u najugroženijem pojasu.


Brodogradilište Bijela je pretrpelo ogromno oštećenje


Ogromnu štetu od razornog zemljotresa pretrpeli su i Cetinje, Nikšić, Grahovo u kome i danas postoje nesanirani objekti koji svedoče o prirodnoj stihiji. Preko 450 sela je sravnjeno sa zemljom, a mnoge kuće u Crmnici, Grblju, Krajini i Paštrovićima su bila pred potpunim rušenjem. Zona oštećenja obuhvatala je 600 kvadratnih kilometara.

Porušeni su do temelja hoteli na Slovenskoj plaži u Budvi, u Baru, Kotoru, Herceg Novom... Ovaj deo Crne Gore živeo je uglavnom od turizma. Otud nije teško zaključiti kakav je to udarac bio za ovu privrednu granu.

Procenjeno je da je šteta bila oko 70 milijardi, 675 miliona dinara (oko sedam milijardi maraka), ili 4,5 puta više od celokupnog godišnjeg nacionalnog dohotka. Od toga se više od trećine odnosilo na privredne objekte. Stradala je infrastruktura od Igala do reke Bojane, najviše u Luci Bar i Brodogradilištu u Bijeloj...

Kuće u Sutomoru oštećene


Nikad Crna Gora nije patila kao toga dana. Ipak, uverila se, vrlo brzo, da u toj patnji - nije usamljena. Odmah je ka moru potekla nabujala reka solidarnosti iz svih krajeva te velike zemlje. Od tog tragičnog jutra svakodnevno - sedmicama i mesecima - prve stranice u novinama, prvi minuti na radiju i prvi kadrovi na televiziji bili su posvećeni "ugroženom području". I imalo je to veliki "prodor" u saznanja, srce i duše ljudi, ali je bilo i naša urođena potreba da se pomogne u nevolji, pa "bujica dobrote" nije smanjivana. Hrana je dopremana i iz bogatih skladišta, i iz siromašnih zemalja, iz gradova i planinskih sela, helikopterima, brodovima, avionima (razorenim drumovima nije moglo), uz poruku: "Svi smo uz vas".

Potres otvorio pukotine na putu / Foto Anton Marković Gula


Početkom obnove, crnogorska obala postala je veliko gradilište - jugoslovenske solidarnosti. Stigla je građevinska operativa iz svih krajeva. Iz Srbije najviše - neimari iz preduzeća "Ratko Mitrović", "7. juli", "Rad", "Geneks".

I predsednik SFRJ Josip Broz Tito se "tresao" tog 15. aprila. Boravio je u svojoj vili "Galeb" u Igalu, i s njene terase uputio apel narodima i narodnostima Jugoslavije za pomoć južnoj obali. Jugonostalgičari kažu da je i to imalo odjeka za veliku solidarnost koja je usledila.

Trg od oružja u starom gradu Kotora / Foto A. Saulačić


Sve republike su učestvovale u obnovi. Donet je i Zakon u Saveznoj skupštini, kojim su svi zaposleni izdvajali 2,5 odsto iz svog dohotka za saniranje posledica zemljotresa u Crnoj Gori.

Nakon Brozove smrti pomoć od bivše braće bivala je sve tanja. Jedino su zaposleni u Srbiji svih deset godina uplaćivali "samodoprinos" za saniranje posledica zemljotresa, a ostale "bratske" republike tu obavezu skratile su za više godina.

SREĆOM, BILA JE NEDELJA TOG 15. aprila 1979. bila je nedelja. Lep prolećni dan. Istoga dan Uskrs i Vaskrs. Mnogi su skloni da kažu da je neradan dan učinio da bude mnogo manje žrtava nego što bi ih bilo da se radilo. Zgrada osnovne škole naslonjena uz staru Budvu se samo složila. A nju je pohađalo oko 300 učenika. Brodogradilište u Bijeloj imalo je 900 radnika. Bio je tamo samo čuvar i on je poginuo. Uprava budvanskog hotelijera imala je kancelarije u hotelu "Slavija". Hotel je ličio na palačinku, a radnici su bili kod svojih kuća...

PROČITAJTE JOŠ - Zemljotresi u Crnoj Gori – lokalna pomeranja?

- Početkom sedamdesetih srpski slikar Petar Lubarda je, komentarišući rušenje kapele na Lovćenu, rekao da je proučavajući istorije drevnih naroda zaključio da su oni narodi koji ruše svoje hramove neminovno doživljavali prirodne katastrofe. Baš na kraju te decenije Crnu Goru je zadesio zemljotres koji je pored materijalne štete odneo i 101 ljudski život. Za Meštrovićev mauzolej koji je postavljen umesto zavetne kapele najviše novca izdvojili su Republika Hrvatska i njeni građani. U ovom drugom slučaju, strašnog zemljotresa, sve republike su preuzele obavezu da njihovi građani izdvajaju po 2,5 odsto svog ličnog dohotka čitavih deset godina i jedino je Srbija ispunila svoje do kraja, dok su ostale ukinule tu obavezu nakon dve godine. Iz ovakvog odnosa prema ove dve nesreće Crne Gore, jedne duhovne a druge materijalne, možemo i sagledati ko je u vremenu "bratstva i jedinstva" zaista bio i brat i jedno sa nama. To je, kao i uvek, bila Srbija i njen narod koji je isti kao i narod u Crnoj Gori - kaže, za "Novosti", Marko Kovačević iz Nove srpske demokratije.


Ostaci Hotela "Fjord" u Kotoru / Foto A. Saulačić


Tragovi nemilosrdne prirodne stihije su, uz pomoć solidarnosti, jugoslovenske i prevashodno srpske, vrlo brzo izbrisani. Nikle su nove kuće (uz bespovratnu pomoć), novi hoteli, novi privredni objekti, nove škole... Novo lice Kotora, Budve, Ulcinja, Bara, Crmnice...

PODVIZI ZEMLJOTRES je uz more sinje doneo različite događaje. I priče od kojih su se mnoge našle i u "Novostima". Letele su cele kuće u more, kao ona u Kamenarima čiji su ukućani spaseni, Slavko Kljajić je dok se stara Budva dimila sedam puta uletao u Stari grad, kroz oburdani kamen i prašinu i izneo sedmoro ljudi kojima je bila potrebna pomoć. Zorku Koprivicu su iz ruševina porušenog hotela "Slavija" na Slovenskoj plaži izvukle kolege.

Katastrofa iz 1979. bila je pouka kako ubuduće da se gradi. Počelo je - betoniranje obale. Posebno Budve i njene rivijere. Stručnjaci, među kojima su bili i Japanci, procenili su da je jug Crne Gore trusno područje, da se ciklično javljaju ove prirodne "igre" jačine i više od devet stepeni Merkalijeve skale. Tada je zakonima regulisana i gradnja koja je primerena tako trusnoj zoni, statika se morala uraditi za svaki objekat da on izdrži Merkalijevu "devetku", da u takvoj pomami ne stradaju ljudi. Primer kako su poštovani ovi zakoni je novo turističko naselje Slovenska plaža. Ono je podignuto na šipovima, po propisima, prema projektu slovenačkog arhitekte koji je pobedio na jugoslovenskom konkursu za urbanističko rešenje kompleksa sa oko 3.000 kreveta i male spratnosti.

Sada su oko "Slovenske" soliteri sa deset, petnaest, pa i dvadeset spratova. I drugde po celoj Budvi, Boki Kotorskoj i južnije, u Bečićima, Miločeru, Petrovcu, Baru i Ulcinju.

Stručnjak za seizmologiju Branislav Glavatović je upozorio da enormna, prekomerna i visoka gradnja, gradnja na klizištima, uz samu magistralu - može da donese teške posledice. I podvlači "ne daj bože da zatrese", kao upozorenje planerima, investitorima i graditeljima, da prestanu s ovakvom gradnjom.

Josip Broz u Igalu, aprila 1979. / Foto Arhiva "Borbe"


Jedan drugi stručnjak, profesor turizma Budvanin dr Rade Ratković, kaže da, nažalost, novac sve planira i gradi, da je on vodeći urbanista, da se grade ponajviše stanovi za tržište, što je dovelo do urbanističkog haosa, zarobilo plaže i stvorilo lošu turističku ponudu u kojoj je malo hotela visoke kategorije.


UNESKO "OŽIVEO" KOTOR

DREVNI grad Kotor je praktično "nestao", poklekli su stari ulcinjski grad i staro jezgro Budve, pale raskošne kapije i kule barske, delovi zidina Herceg Novog otišli u more... Stradale su crkve i manastiri. Slike sa razrušenom kulturnom baštinom Crne Gore obišla je svet.

Apel tadašnjeg generalnog direktora Uneska Amadu Mahtar M Bova, pošto je posetio Kotor, da sve međunarodne organizacije mobilišu sredstva svetske zajednice i pomognu očuvanju crnogorske baštine, urodio je plodom. Kotor je postao grad na listi Uneska.






Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (14)

sto nam to objavljujete

15.04.2019. 08:52

imamo mi bitnije teme a te iz proslosti SAD nam nisu bitne,to je druga drzava i to su sad nihove stvari,treba da se bavimo nasim a imamo ih na pretek.Zar niste sami objavili da nam odnosi sa nasim susjedima nik nisu bili gori.

nikanor

15.04.2019. 09:52

Mi Srbi smo plaćali(odbijano nam je od plate) sve do 1992. godine. Narodna poslovica kaže "Hrani kuče da te sutra ujede"

Bole

15.04.2019. 10:00

Samo budale otpisuju teritoriju I svoj narod. Crna Gora je oduvek bila srpska zemlja a Crnogorci Srbi. Tj. Srbi is Crne Gore. Tako smo se lako odrekli I makedonije, tj stare Srbije ili Vardarske Srbije. Tako se sada odricemo I Republike Srpske. Naravno da NAM je trebalo pomoci, kao sto cemo opet pomoci ako bude trebalo, pa ko ce ako necemo sami sebi.Zivela Crna Gora, Zivela Srpska Sparta. Okupirana Ali oslobodicemo je.

Čovjek

15.04.2019. 10:14

Milo, vraćaj pare! 10 godina, svaki mjesec, od moje plate se oduzimala jedna dnevnica za izgradnju CG posle zemljotresa. Ukupno 120 dnevnica ili 4 puna mjeseca rada da bi danas kralj Milo i njegova svita uživala i pljuvala po svemu srpskom.

Albukerki

15.04.2019. 10:33

Poštovani autori članka, Srbija je jedina koja je platila sve do kraja, tako kažete? Srbija je plaćala još dugo posle tih famoznih 10 godina. Na primer, radnici tadašnjih Genex-McDonald's restorana su plaćali do 1992. godine pomoć bratskoj republici. Sad nam treba paoš, ako hoćemo da vidimo da li je dobro odrađena "rivijera"... Džaba im, kao i nama. Ruše i dalje svetinje, i ne vredi im spominjati Lubardu, kad su pljunuli sebi u lice.

Никола У.

15.04.2019. 10:41

Одлично подсећање у правом тренутку!!! Само глупи људи кажу да их не занима шта је било јер треба гледати у будућност. Истина је да треба гледати у будућностни памтити ко те и како з......бо, а да се не би поновило.

Lepo Vaspitan

15.04.2019. 10:44

Kada ce da vrate pare koje su im davane iz naseg dzepa!? Traziti od Milogore povracaj sredstava

Deds

15.04.2019. 12:02

Ako smo svetu i svima pokazali da smo pravi ljudi dostojni Bozije milosti i njegove srece. Neka sada Crnagora pomisli sta smo u ucinili za njih a kako su nam vratili ,vracaju. Hvala vam za sve ali sto dalje od nas ,imajte srece i para vise a samo nas nemojte da dirate.

Alex vrnjački

15.04.2019. 12:42

Šta pišu milogorski mediji o toj katastrofi? Spominju li Srbe i Srbiju? Pitam jer se plašim da "odem tamo" da se (opet) ne razočaram...Pozdrav braći i sestrama u CG ma kako se zvali i kako ih zvali. Ni njima tamo nije lako.

VOJCA

16.04.2019. 08:57

To bese vreme kada su se od Srpskih plata odbijalo za zemljotresom ugrozene Crnogorce Tada su nas nazivali bracom Sada delije suruju sa SIPTARIMA oni su dobri a mi losi I dalje smo ljudi koji ne uce na svojim greskama POMAZI SAMO ONIMA KOJI POMAZU TEBI Ali okrece se kolo srece Mozda zvekne jos neki ko zna ;-)

Mila

17.06.2019. 08:24

Srbija je obnovila Crnu Goru posle zemljotresa, desetogodisnjim izdvajanjem doprinosa od svakog zaposlenog.. danas je Crna Gora postala kolonija Amerike i Albanije... Zasto crnogorci u Srbiji cute?