Britanski diplomata Ajvor Roberts ocenio je da aktuelni predsednik Crne Gore Milo Đukanović "pripada prošlosti" i da je došlo vreme da evropski vladar sa najdužim stažom ode.

On je u autorskom tekstu za "Politiko" naveo da je Crnoj Gori potreban lider čiji integritet nije doveden u pitanje.

Roberts je bio ambasador Velike Britanije u Jugoslaviji, Irskoj i Italiji, a od 2006. do 2017. je bio predsednik oksfordskog Triniti koledža.

On u članku podseća da je Đukanović na vlasti već 30 godina zahvaljujući, kako kaže, između ostalog i "putinovskoj metodi" menjanja pozicija od premijera do predsednika.

“Sa 59 godina, mogao bi da “gura” još deceniju ili dve i obori rekorde koje su postavili afrički despoti. Ili se bar tako činilo do skoro”, dodaje Roberts.

Britanski diplomata ukazuje da se čini da je ovih dana olabavila Đukanovićeva kontrola i podseća da je 10.000 ljudi preplavilo Podgoricu i zatražilo njegovu ostavku, a da je ista poruka stigla i sa debate u parlamentu.

"Nevolja je počela kada se Milo razišao sa poznatim crnogorskim biznismenom Duškom Kneževićem”, konstatuje Roberts dodajući da se radi o čoveku koji je poslednjih 25 godina bio uključen u najintimnije poslove vlade i zna figurativno, ako ne bukvalno, “gde su zakopana tela”, prenose "Vijesti".

U tekstu se podseća da je Knežević pokrenuo kampanju iz Londona i otkrio niz koruptivnih skandala vezanih za Đukanovića i njegovu familiju, te najviše nivoe vladajuće klase u Crnoj Gori, a akcenat se stavlja na čuveni snimak gde Slavoljub Stijepović uzima novac od Duška Kneževića i na optužbe koje je Đukanović demantovao da je vlasnik “oligarho-kičaste vile od 10 miliona dolara”.

Roberts smatra da bi serija neprijatnih otkrića mogla da utiče i da članovi Đukanovićeve Demokratske partije socijalista, koji smatraju da je vreme za promenu liderstva, razmišljaju o udruživanju sa opozicijom i pritisku da se povuče.

Diplomata je opisao da je njegov prvi susret sa Đukanovićem bio sredinom 90-ih, dok je bio ambasador u Beogradu i da se seća da je London izvestio da je drugačiji od ostalih jugoslovenskih lidera.

Ističe da je Đukanović godinama delovao da je ispunio očekivanja - odrekao se Miloševića i politike iz Beograda i osigurao da Crna Gora bude umnogome pošteđena bombardovanja, pokazao ličnu hrabrost vodeći državu do nezavisnosti, a onda i do članstva u NATO, uprkos, neprijateljskom stavu iz Moskve.

Ipak, "i pored svih kvaliteta i dostignuća, Đukanović sada pripada prošlosti”, navodi Roberts.

Đukanović, kako smatra, povezuje Crnu Goru sa erom Franje Tuđmana i Miloševića, britanskog premijera Džona Mejdžora, ruskog predsednika Borisa Jeljcina i američkog predsednika Bila Klintona, sa komunističkom Jugoslavijom, ratovima u Bosni, Hrvatskoj i Kosovu, te optužbama za šverc cigareta i droge.

“Epoha balkanske politike u kojoj je njegova karijera stvorena je bila epoha snažnih ljudi, netransparentnosti, zaobilaženja pravila i nedostatka odgovornosti. Ako Crna Gora želi da postane punopravna članica Evropske unije, trebaće joj drugačiji tip lidera i drugačija politička kultura”, poručuje Roberts.

On podseća da Crnu Goru čeka dug put u borbi protiv kriminala i razvoja kulture transparentnosti i odgovornosti i da je za to potreban lider koji može da predvodi u tim stvarima, a ne onaj čiji je integritet doveden u pitanje.

Roberts smatra da Crna Gora ima te lidere i navodi primer premijera Duška Markovića i njegovog prethodnika Igora Lukšića, za koga kaže da je “sjajna zvezda sledeće generacije”.

Upućuje i na primer Severne Makedonije u kojoj je promena režima vodila transformaciji imidža zemlje i pomogla procesu pristupa EU.

Roberts hvali makedonskog premijera Zorana Zaeva koji je, kako kaže, popravio odnose sa albanskom zajednicom i rešio pitanje imena sa Grckom, te tako ubrzao put ka NATO i EU.

“Crna Gora treba da se postavi da bi imala sličan uspeh. Sad je pravo vreme da se kaže hvala i zbogom - Milu Đukanoviću”, zaključuje Roberts.