Kolašin ne da partizane

Kolašin je jedino mesto ne samo u Crnoj Gori, već u bivšoj SFRJ, u kome nije promenjeno nijedno "partizansko" ime ulice, ali ni oskrnavljeno nijedno spomen-obeležje borcima NOR, antifašistima, kojih ima bez preterivanja, koliko u nekoliko crnogorskih gradova zajedno!

To za "Novosti" potvrđuje predsednik kolašinskih boraca i antifašista Gojko Vlahović, koji odaje priznanje ljudima sa ovih prostora koji su se pravilno, kako kaže, odredili prema tekovinama NOR.

- U gradu imamo biste narodnih heroja, spomenike, partizansko spomen-groblje Breza, i niko do danas nijedno slovo nije dirnuo. Vlasti su se u Kolašinu menjale. Grad su vodile i "opozicija i pozicija", ali niko nije pokušao da menja imena ulica, uklanja spomenike. Narod je ovde jedinstven. Mislim da će se tako i nastaviti - kaže Vlahović.

On smatra da je, ipak, trebalo nekoj od ulica dati i imena velikana iz Prvog svetskog rata, bojeva sa Turcima.

- To smo nekako zaboravili. Imamo ulicu 13. jula, Četvrte proleterske, a neke su bogami na bratstveničkoj osnovi ponele imena - kaže Vlahović i bez ustezanja ocenjuje da, recimo, nema razloga da se recimo posebno imenuje Ulica Dunje Đokić, jer već postoji Ulica palih partizanki. - Dali su ime jednoj ulici Junaka Breze, a tom ulicom je samo jedan partizan odveden na streljanje.

Vlahović priča i o egzekucijama partizana u čuvenom kolašinskom zatvoru u kom je boravio i književnik Mihailo Lalić, gde je nastajala njegova čuvena "Svadba"...

U Kolašinu, gradu u kome je održano prvo zasedanje ZAVNO Crne Gore, centralno mesto zauzima Spomenik žrtvama fašizma iz ovog kraja. Rad zagrebačkog vajara Vojina Bakića, duže od 60 godina je detalj svih razglednica, mesto oko koga se razvijao grad.

Lociran je na glavnom gradskom trgu, okružen bistama devet narodnih heroja i Spomen-domu ZAVNO, ulicama Baja Sekulića, Buda Tomovića, školama i ustanovama koje nose nazive koje nas "vraćaju" u vremena davna. Spomenik je i juče bio okružen mnogobrojnim turistima koji su se slikali pored njega. Čim pojedu svoj lanč paket, hvataju se kamera. Mnogi odšetaju i do drugog spomenika - Veljku Vlahoviću, na Gornjem trgu ili, kako se zvanično zove Trgu Vukmana Kruščića.

Na centralnom delu trga, jedno od najčuvenijih dela beogradskog vajara Oto Loga. Na postamentu od betonskih blokova, sa nezaobilaznim štapom u ruci, polaznik dva drevna univerziteta (Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu), poslanik, diplomata, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Narodne skupštine FNRJ, zamenik ministra inostranih poslova FNRJ, član Uprave udruženja španskih boraca, narodni heroj Veljko Vlahović. Simbol Kolašina.

Gojko Vlahović

EL GRANDE MILOVAN

Zašto se Kolašin nije setio jednog od svojih najčuvenijih sinova, velikog Milovana Jakšića, pokušali smo da saznamo od predsednice Opštine Kolašin Željke Vuksanović, koja je odgovorila da je glavni razlog nedostatak novca i to što su ulice u lošem stanju.

- Kolašin zaboravlja svoje najčuvenije ljude. Milovan je jedan od takvih. Pitam se zašto nema u Kolašinu ulice patrijarha Gavrila Dožića, našeg Moračanina? Da nije crkve Svetog Dimitrija i Spomenika studentima dobrovoljcima palim u Prvom svetskom ratu, neupućeni bi pomislili, kada bi videli spomenike i nazive ulica, da Kolašin nije mrdnuo dalje od 1945. godine - kaže Željko Vukićević.

Jelica Mašković

NEMA TITA

- Činjenica je da je Kolašin bio ratna prestonica Crne Gore i da je dosta revolucionara odavde igralo istaknutu ulogu u krvavima borbama. Kasnije je narod hteo da im se oduži dajući im imena ulica. Grad se nije mnogo razvijao zbog priče o potopu zbog gradnje elektrana. Da je bilo bržeg razvoja i više ulica i Tito bi našao mesto u Kolašinu, objašnjava hroničar iz ovog grada Dražen Drašković.