Suze radosnice posle 6 decenija

Proredile su se klupe učionice (danas biblioteke) u dvorcu kralja Nikole u Nikšiću, ispod čijeg krova je nekada odzvanjao žagor dece, učenika Više realne gimnazije daleke školske 1951/'52. Upravo tada, četvrti razred upisalo je 365 učenika u devet odeljenja. Do osmog razreda doguralo ih je 116, a maturiralo 88, da bi ih potom životni putevi razdvojili.

Neki su otišli do Rusije, Francuske, Kanade i SAD. Daljine ih, srećom, nisu otuđile, kontakti su trajali sve vreme, pa su se minulog vikenda u Nikšiću opet sabrali na proslavi šest decenija od mature. Iako u okrnjenom sastavu (samo 26), budući da je u međuvremenu preminulo njih 42, svi koji su se okupili nisu krili oduševljenje ponovnom susretu generacije. Bilo je i suza, i dugih zagrljaja.

Među svojim đacima našla se i profesorka francuskog jezika, Mileva Tapušković (89), koja nije mogla da sakrije ogromnu radost. I ovog puta pokazali su veliko poštovanje prema pedagogu, od koga su mnogo lepog naučili i nosili kroz život.

- Hvala im što su me se setili da i ja budem deo lepog društva i događaja. Neke sam prvi put videla posle toliko mnogo vremena, a neke bivše učenike nisam čak ni prepoznala. Svi smo se promenili, godine su učinile svoje. Pamtim ih kao sjajne učenike i deo izuzetne generacije maturanata naše škole - navela je profesorka Tapušković.

Veselo društvo oplemenila je i Saveta Laličić, koju drugari pamte po lepom glasu i pevanju. Da je i dalje u formi, pokazala je kada je pre časa zapevala rusku pesmu "Rjabina", koju su svi zdušno prihvatili. Glas je pustio i Radomir Pešalj, kome nije bilo teško da se iz dalekog Vankuvera zaputi ka rodnom Nikšiću na proslavu mature.

- Mnogo toga se sećam iz dalekog vremena, kao i to da smo bili jedna velika familija. Ovo je moj prvi susret s njima posle šezdeset godina. Odlučio sam da u Nikšiću ostanem malo duže - dodao je Pešalj.

Iz Pariza je doputovao Nikola Kovačević, koji ima tri pasoša - crnogorski, srpski i francuski.

- Ali se predstavljam kao Jugosloven! Kome smeta, ne mogu mu ništa. Proputovao sam mnogo po svetu, ali moj Nikšić je jedinstven - veli Kovačević.

U priču se nadovezao i Slobodan Babić:

- Mnogo toga smo pregrmeli, a koliko je naša generacija bila uspešna, govori i podatak da je 80 odsto završilo fakultete, dok su četvorica postali doktori nauka.

PRVO ŽENSKO ODELjENjE

- ŠKOLSKE 1955/'56. imali smo prvo samostalno žensko odeljenje nikšićke gimnazije - priseća se Jelisavka Kosa Knežević. - Bilo je divno učiti u takvom odeljenju lepih devojaka, bez pudera, šminke, neke posebne garderobe. Današnje maturantkinje imaju previše šminke, nakita, svečane haljine, koje blešte, i svaka izgleda starije no što jeste. Izgube svoju lepotu i mladost. Možda sam preterano subjektivna, ali smatram da je naša generacija bila neponovljiva i za pamćenje.