Vraćaju život starim crkvama

Savo Gregović

nedelja, 26. 07. 2015. u 08:33

Враћају живот старим црквама

Crkva Sveti Spiridon

Reporter "Novosti" na Paštrovskoj svetoj gori, odakle se vidi pola mora Crne Gore , na kojoj je šest hramova. Sve je počelo spontano pre tri decenije, zahvaljujući grupi entuzijasta i dobrotvora

OD Čelobrda, prelepog paštrovskog sela, odakle se vidi pola mora Crne Gore, do kojeg vodi uski asfaltni drum od Miločera, krećemo uzbrdo. Razlokani put, kojim se pešice stiže na vrh Paštrovske gore, savladava mati Teotesta, mlada Novljanka, jedna od monahinja manastira Sveti Spiridon, na Ograđenici. Stari džip "nisan" poskakuje, ali preko rupa i golemih krša osvaja teren.

- E ovde počinje "paštrovska Sveta gora" - kaže naš vodič i saputnik Luka Mitrović iz Miločera, jedan od najzaslužnijih za novi život crkava u planini, pokazujući na lepu zaravan na kojoj dominira Crkva Svetog Spiridona, čija obnova je trajala od 1998. do 2006.

Uz crkvu je manastirski konak, u kome su pored Teoteste i monahinje Vasilisa i Antonija. U poslu im pomaže i monah Agaton, koji je ranije služio Bogu u kultnom manastiru Duljevo, u Paštrovićima. S nama su Ratko Budimir iz sela Tudorovića, jedan od najagilnijih u svim poslovima vezanih za vraćanje života napuštenim crkvama ovog kraja, i Koko Mitrović, koji redovno izlazi na Ograđenicu, gde je zajedno s prijateljem i rođakom Lukom sazidao kućicu za odmor. Uz nju je, takođe u kamenu, Lovački dom. Ograđenica je bila i zborno mesto slobodara Paštrovića, odakle se kretalo u boj sa osvajačima.

Istorija Svetog Spiridona je veoma zanimljiva. Prvobitna crkva nalazila se na oko 150 metara od sadašnje. U drugoj polovini 19. veka, Austrougari, koji su vladali ovim krajem, namerili su da na uzvišenju gde se nalazila crkva podignu malu vojnu tvrđavu. Konsultovali su se sa Paštrovićima, predložili im da crkvu podignu u blizini, na lepoj lokaciji i većih dimenzija. Tako je i bilo. Građena je od 1902. do 1906, kada su je osveštali iguman manastira Praskvica u Miločeru Danilo Ugrinović, jeromonah Ilarion Bečić i jerej Savo Rađenović.

POMOĆ Naši sagovornici, obnovitelji "paštrovske Svete gore", ističu da imaju veliku i dragocenu pomoć Mitropolije crnogorsko-primorske. Posebno mitropolita Amfilohija, uz čiji blagoslov su izvedeni mnogi radovi. I planirani novi.

A onda je vreme zaborava na crkve i manastire, posle Drugog svetskog rata, učinilo svoje. Hram je propadao, da bi Paštrovići opet krenuli u njegovu obnovu.

Na Paštrovskoj gori je još nekoliko crkava koje su delom obnovljene, a neke još čekaju svoj red. Crkva Svetog Dimitrija se nalazi u mestu zvanom Cerovica, blizu granice sa Crmnicom. Vreme njenog nastanka vezuje se za dolazak Paštrovića na ove prostore pre osam-devet vekova... Crkva Svetog Ilije se nalazi u mestu Dobruše, Hram Svetog Nikole na lokalitetu Rudina. Posebno je zanimljiva Crkva Uspenija Bogomatere na mestu Livade, koja je delom obnovljena i u dosta je dobrom stanju. Obnova hrama posvećenog Svetom Stefanu Dečanskom u Bartimu je započela 2009, dok još uvek nisu pronađeni temelji Svetog Petra i Pavla u mestu zvanom Mokre livade.

- Dobrih ljudi koji nam pomažu ima podosta, neko donira materijal, neko da novac. Cilj nam je da uredimo put od Čelobrda do Ograđenice, da se bolje povežu pomenute crkve. Stižu i turisti, oni koji su čuli za ovo "skriveno" blago Paštrovića - kaže Ratko Budimir, odlikovan za svoj predani i nesebični rad Ordenom Svetoga Save.


ODBOR ZA OBNOVU

- Počelo je sasvim spontano, krajem devete decenije minulog vek - priča nam Luka Mitrović. - Moj prijatelj Milun Radenković iz sela Trnavci kod Aleksandrovca doveo je izvesnog Rusa Bikova, dobročinitelja i vernika, koji je na oltar stavio 3.000 dolara. Svaki Rus koji je bio sa njime tog dana ostavio je po 500 maraka. To je bio početni kapital.

Formiran je odbor za obnovu, priloge su dali sami Paštrovići, ponajviše baš članovi pomenutog odbora. Crkva je obnovljena, živopisana, potom je izgrađen konak.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Djuro

26.07.2015. 14:30

Lijepe i radosne vijesti. Narod treba da se okrene svome kulturnom i duhovnom blagu i naslijedju, te da ga njeguje i pazi.