SPECIJALNO ZA “NOVOSTI” : SKOPLJE

U proteklih šest decenija „Večernje novosti“ su, bez bilo kakvih prekida, čak i u vreme administrativnih zabrana, verno, tačno i blagovremeno oslikavale bilo života i u Makedoniji, kako u „jugoslovenskom periodu“ tako i kasnije „u južnom susedstvu“, ispisujući značajan deo priloga u bogatom istorijatu lista s pečatom poverenja generacija čitalaca.

Vredno je pomena da je jedna vredna akcija „Novosti“, poput „Najplemenitijeg podviga godine“, praktično, počela zapisima i dodelom priznanja humanim ljudima iz Skoplja, 1962. pa potom usred katastrofalnog zemljotresa 1963. godine.

Verni čitalac našeg lista sa, kako veli, „višedecenijskim stažom“, Todor Todorovski (73) priznaje da „ne može bez svojih novina“, („koje mu, ponekada i zaboravni prodavci na kiosku u susedstvu ne sačuvaju“ pa mora „prinudno da obilazi grad“ dok ne nađe „Novosti“), ali i koristi „neplaniranu priliku“ da o prazniku uputi i kritike.

DOPISNIČKI ZANAT dopisniŠtvO „Novosti“ u Skoplju, do raspada Jugoslavije i izdvajanja Makedonije, praktično je bilo posebna redakcija.
- Tu se pekao zanat dopisnika koji je morao da bude spreman da izveštava bukvalno o svemu. Drago mi je da i danas „Novosti“ sa svojom čitalačkom armijom bukvalno svakim danom na pravi način potvrđuju odavno stečeni epitet narodnih novina, koje su sve iskusnije, ali nikako stare - kaže jedan od tadašnjih saradnika, dr Perivoje Ranić.

- Iako nisam baš upućen u to koliko primeraka „Novosti“ stiže u Makedoniju i gde se sve po zemlji prodaje, znam da je to nedovoljno. Bar kada je u pitanju Skoplje. Često prodavci u novinarnicama već u podne objavljuju - „nema ’Novosti’ - prodato“. Letos u Ohridu, sačekivao sam list sa danom zakašnjenja, ali je bilo bitno da sam mogao da dođem do novina. Pre nešto više od dve decenije bila je druga priča, u drugim okolnostima, ali naš list i u ovim izmenjenim prilikama ovde ima svoje odane čitaoce, koji mu veruju - kaže Todorovski.

Profesorka makedonskog jezika Vesna Nestorovska, (54) pak, objašnjava da su „Novosti“ prosto „obavezne novine“ u njenom domu. Još iz detinjstva i kasnije, pre udaje, „Novosti“ su „unete u kuću“, zahvaljujući njenom ocu Peri. Ta čitalačka redovnost, kaže ,sada je preneta i na mlađe, iako oni znaju i da „kvare“ zadovoljstvo čitanja „Novosti“, prevremenom ofiranjem informacija sa internet-izdanja.

Pohvale, ili kritike dosadašnjeg ispisanog traga „Novosti“ i iz Makedonije imaju posebnu težinu kada stižu od kolega, penzionisanog dopisnika „Politike“ iz Skoplja, Milisava Mileta Krstića („list koji je u Makedoniji zaista negovao svojevrsnu školu novinarstva, ali i pristupa životu“) i novinara Makedonske radio-televizije Stojadina Jovanovića („novine koje su bile i ostale sinonim dobrih novina koje mogu biti školski uzor profesionalnog blagovremenog izveštavanja“).