CIA: Dejton kao film Kum: Pregovori don Slobe i don Izija

Tanjug

sreda, 25. 09. 2013. u 12:43

ЦИА: Дејтон као филм Кум: Преговори дон Слобе и дон Изија
Član Saveta za nacionalnu bezbednost SAD ocenio da su pregovori o podeli teritorije bili najteži i da su povremeno ličili na scene iz kultnog filma

BANjALUKA - Član Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, general-pukovnik Donald Kerik ocenio je da su pregovori o podeli teritorije u američkoj bazi Rajt Peterson u Dejtonu, 1995. godine, bili ubedljivo najteži i da su povremeno ličili na scene iz kultnog filma "Kum", u kojoj pregovaraju dve porodice - "don Slobo (Slobodan Milošević) i bosanski Srbi i i don Izi (Alija Izetbegović)".

On je ocenio da se atmosfera tokom tih pregovora kretala od usijanja, galame i sukoba, zbog kojih je nastavak rata bio potpuno izvestan, do zbijanja šala i zajedničkih večera čelnika BiH, Srbije i Hrvatske.

Detaljne Kerikove zabeleške o maratonskim pregovorima u Dejtonu su obelodanje u nekoliko dokumenata američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), nastale su od 8. do 14. novembra 1995. godine i sa njih je ovih dana skinuta oznaka tajnosti.

Kerik, prema pisanju "Glasa Srpske", početak pregovora u Dejtonu opisuje kao uspostavljanje starih prijateljstava među liderima sa prostora bivše Jugoslavije.

"Ubrzo su počeli razgovori o Ustavu, izborima i predlozima mapa. Strane nastavljaju da pričaju među sobom i atmosfera se poboljšava. Tokom večeri Alija Izetbegović i Slobodan Milošević su zbijali šale", naveo je Kerik.

On je ocenio da su pregovori o mapama, odnosno podeli teritorije, bili ubedljivo najteži jer su sve strane odugvlačile taj procec.

"Bošnjaci su zapeli već oko prve tačke kada se na stolu našla mapa koju je ponudio IFOR. Iznenađujuće je bilo koliko im je malo vremena trebalo da se suprotstave ovoj tački", zapisao je američki general.

A, kada su pregovori, ipak, bili nastavljeni, Kerik je zapisao da ga je sve podsećalo na kultnu filmsku trilogiju Fransisa Forda Kopole.

"U sceni koja je ličila na onu iz filma 'Kum', dve familije, don Slobo i bosanski Srbi i don Izi i njegova delegacija, imali su šestočasovni pregovarački maraton o mapi", naveo je Kerik.

Zamenik direktora CIA Norman Šindler je u memorandum od 27. oktobra 1996. godine u jednom dokumentu zapisao da puna implementacija Dejtonskog sporazuma s ciljem stvaranja multietničke države po uzoru na predratnu BiH u kojoj bi Muslimani, Srbi i Hrvati zajedno živeli nije moguća.

Na naslovnoj strani ovog memoranduma stoji beleška rukom sa nečitkim i nerazgovetnim potpisom da je to "jedna od najboljih stvari koju sam ikad pročitao" I da bi "ova pitanja želeo da raspravi s njim", ne navodeći pritom na koga misli, ali s obzirom na to da je naslov "Bela kuća", vrlo je moguće da se odnosi na tadašnjeg predsjednika SAD Bila Klintona ili na Sendija Bergera, njegovog savetnika za bezbednost, čije ime se takođe navodi.

Banjalučke "Nezavisne novine' navode da se u memorandumu nalazi nekoliko zanimljivih stvari koje bacaju novo svetlo na postdejtonsku BiH. Primera radi, dodaje se, memorandum ističe da Hrvati treba da dobiju svoj entitet.

"Moglo bi biti moguće stvoriti trajnu 'multietničku državu' ako bi Srbi, Hrvati i Bošnjaci imali odvojene entitete", ističe se u memorandumu i to tako da, kako piše, hrvatski i bošnjački entiteti čine labavu federaciju. Zanimljiva je, navodi se, zabeleška da je takav razvoj događaja "nešto što trenutno postoji kao deo implementacije Dejtona".

Kao jedan od izazova navodi se da Srbi i Hrvati i dalje nastoje da se otcepe od BiH, a da Muslimani jačaju svoje vojne kapacitete.

Kao veoma zanimljivu zabelešu, list navodi i da podele između rukovodstva RS i Miloševića "međunarodnoj zajednici pružaju izvanrednu priliku".

"Bosanski Srbi možda misle da bi se eventualno ujedinili sa Srbijom, ali podele njihovih lidera eliminišu takvu mogućnost barem u dogledno vreme i povećavaju njihovu kooperativnost sa bosanskim centralnim vlastima, pa makar u početku u minimalnom obimu", navodi se u izveštaju.

Na samom početku dokumenta, navedeno je da je autor optimista u vezi sa budućnošću BiH, uprkos što je većina kreatora politika u Vašingtonu pesimistična.

Memorandum, takođe, otkriva podele između različitih agencija. Povod za podele je pitanje da li SFOR, koji je nasledio IFOR, treba da se uključi u deo provizija Dejtonskog sporazuma o povratku izbeglica i slobodi kretanja.

"Svi shvataju da bi potpuna implementacija ovih odredaba zahtevala slanje puno većih vojnih snaga od onoga što je bilo ko u američkoj vladi spreman da prihvati. Debata se vodi o tome treba li ove provizije napustiti", ističe se u memorandumu.

Nakon misije Ričarda Holbruka polovinom jula 1996. godine u BiH, Radovan Karadžić je prestao sa javnim pojavljivanjima, svedoči zamenik direktora CIA Džon Ganon pred Odborom za bezbednost Američkog kongresa 23. jula 1996. godine.

"Nakon misije Dika (Ričarda) Holbruka prošle sedmice, Karadžić je 19. jula najavio da će napustiti pozicije predsednika stranke i vlasti i prestati sa javnim pojavljivanjima. Sa 22. julom, od 19. jula nijedan medij više nije izveštavao o Karadžiću", navodi se u dokumentu.

Pojašnjava se da je za dalji razvoj BiH bilo potrebno isključiti iz javnog života lica koja se dovode u vezu sa ratnim zločinima, koja, uprkos zabranama iz Dejtona, ne žele da prepuste svoje pozicije.

"Nezavisne", međutim, navode da u pronađenim dokumentima, ipak, ne postoji dokaz da je bilo ko Karadžiću obećao imunitet od krivičnog progona, kako je Karadžić tvrdio nakon trasnefa u Haški tribunal.

A u jednom od poverljivih dokumenta Holbruk je zapisao:

"Odluka da spasimo RS i ne dozvolimo vojni poraz bosanskih Srba je najvažnija koju smo doneli".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (11)

MatijaBG LDP/DS

25.09.2013. 13:25

Treba samo ponoviti ovo zadnje,izjavu Ricarda Holbruka:"Odluka da spasimo RS i ne dozvolimo vojni poraz bosanskih Srba je najvaznija koju smo doneli"...i to u trenutcima kad je HVO vec bio na ulazu u Banja Luku!Naravno,Don Slobu je za sve to bilo bas briga!

Bojan @@

25.09.2013. 13:49

Sa ove vremenske distance,mislim da se Milosevic i ceo Srpski narod jednostano nije snasao.Desile su se tektonske promene na celoj politickoj kugli.Pao je Ber.Zid,pao je SSSR,Kina vise nije bila samo Komunisticka.Svi su se spremali za raspad,samo Srbi nisu.Verovali smo u tu lepu drzavu Jugu.Mozda je bilo bolje da je Milosevic prvi prihvatio nove okolnosti,novi svet,pad socijalizma,dolazak kapitalizma.Mislim da bi mnogo bolje prosli.Mi prvi smo trebali sve da ih odkacimo.Bolje je sto smo sami.

oki

25.09.2013. 14:17

Nemojte molim Vas prditi ove likove sa Kumom ,da se ne bi u grobu prevrtao,jer mi nisu ni za mali prst,.

milivojeP

25.09.2013. 14:35

prokleti američki licemjeri,lažovi,sektaši,agresori i ubice,ruku ogrezlih u krvi nevinih.

citamo citamo

01.01.2014. 11:08

@atlas2000 - ha, ha, ha, zato su sa saveznicima ratovali protiv R.Srpske 4 godine, bombardovali je, obucavali i koordinirali ustaske formacije i snabdjevali ih oruzjem i logistikom, u R. Srpsku dovodili mudzahedine da ratuju protiv Srpske itd itd... Ja bih ipak rekao da je bila prpa od neizvesnosti i bumeranga!

Zika

25.09.2013. 17:07

Nas Slobo nije nam doneo mnogo slobode. Premnogo smo se oslanjali na njegovo ime. Ime lepo ali nas je dosta zacrneo i dezorjentisao.

zoks

25.09.2013. 18:02

Amerikanosi spasavali Srbe???Koliko velika budala bih trebao biti pa da u te njihove lazi poverujem!?Jesam budala,ali ne bas tolika!Ove rvatske "junacine" su celom svetu kukumavcile kako im Srbi rade ovo,pa ono,a ovamo ispada kako su veliki "junaci"kad su uspeli doci pred Banja Luku!

Đura

25.09.2013. 18:32

Holivudska percepcija događaja više govori o onima koji su događaj posmatrali, nego o samim učesnicima. Od Bili Kida do Terminatora nema pomaka. Americi je neophodno više čajanki.

OdgovoranPosaoPaJeZurila

25.09.2013. 21:03

@Đura - Zadnja rečenica nije ni holivudska nego izmišljotina tipična za mentalne kapacitete nekih naših susjeda i komšija. Ako je USA htela da spreči vojni poraz Srba, dovoljno bi bilo da ih nije bombardovala ili da nije tražila od Miloševića da im uskrati pomoć.