Bijeljina: Pismo podrške Kačavendi

BIJELjINA - U Zvorničko-tuzlanskoj eparhiji u utorak nije bilo nikakvih zvaničnih reagovanja na razrešenje episkopa zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavende, koji je na njenom čelu bio 35 godina. Još se ne zna ni kada će administrator, koga je odredio Sinod SPC, episkop banjalučki Jefrem, stići u Bijeljinu, gde je od početka rata do danas „privremeno sedište“ te eparhije SPC.

Izvesno je, međutim, da su sveštenici, njih oko 200, pre smene potpisali pismo podrške episkopu Vasiliju, koje je naslovljeno Svetom arhijerejskog sinodu, patrijarhu srpskom Irineju i svim arhijerejima SPC.

- Preko sredstava javnog informisanja saznali smo da je naš nadležni episkop zvorničko-tuzlanski gospodin Vasilije podneo ostavku na dužnost eparhijskog arhijereja „zbog bolesti“ - stoji u pismu. - Ova vest je, razume se, među sveštenstvom i narodom primljena sa velikim iznenađenjem i nevericom. Nama sveštenicima je bilo poznato da naš vladika ima neke manje zdravstvene probleme, ali nikada nije pominjao da bi se zbog toga povukao sa svoje episkopske dužnosti.

Kao razlog navođeni su njegovi, manje-više poznati tobožnji „gresi“, koje njegovi i naši neprijatelji šire i proturaju već nekoliko decenija - naglašeno je u pismu. - Još dok je vladika bio mlad đakon kod blaženopočivšeg episkopa Longina, o njemu su počele da se šire neverovatne i fantastične priče koje su smišljane i pripremane u, nama ovde poznatim, „kuhinjama“. I ne samo o njemu.

Potpisnici pisma, onda dodaju:

- Hajde da ne prihvatimo ni to zdravo za gotovo, nego kao razumni ljudi i hrišćani stavimo na ispit i to narodno iskustvo i pravilo, pa da jedinim i večno nepogrešivim jevanđelskim metodom proverimo vrednost i kredibilitet vladike Vasilija, ali istovremeno vrednost i kredibilitet onih koji o njemu, dodajemo: i o nama, šire takve laži i neistine.

Nakon toga, u pismu sledi i zaključak:

- Nasilno penzionisanje vladike Vasilija i njegovo uklanjanje sa eparhije, za iskonstruisane, zlonamerne i lažne optužbe, koje su dosta manje i bezazlenije od onih koje su postojale „vo vremja ono“, kada je od istog Svetog arhijerejskog sabora izabran za vladiku, bilo bi u najmanju ruku nelogično i zbunjujuće i predstavljalo bi isuviše odocnelu „naknadnu pamet“. Kad je biran za vladiku tada je bio mlad, pa se nekako moglo i poverovati u istinitost optužbi, jer svaka „mladost je ludost“. Ali ta generacija episkopa u Saboru nije upala u tu zamku. Međutim, sada kada je čovek u osmoj deceniji života, potezati i podgrejavati stare optužbe i pripisivati ih starcu, zbilja liči na „šminkanje mrtvaca“ i „ulepšavanje babe“.