BUDVA - Osećam se kao da ponovo krećem na robiju.

Jovan Mitrić, penzioner koji od “kosovskog pogroma” 1999. živi u Budvi, jedan od poslednjih robijaša Brozove Jugoslavije, rehabilitovan pre nešto više od pet godina, ponovo je - ponižen. Ovoga puta rešenjem Ministarstva pravde i državne uprave Srbije, koje mu za 356 dana provedenih u tri kazamata druge Jugoslavije, tokom 1978. i 1979, nudi “za pretrpljene duševne bolove” nepunih 4,5 evra po danu.

- Ovo je nečuveno, na ovakav način se ne odlazi u Evropu - ogorčen je Mitrić. - Moram da upitam: koliko je koštao dan robije nezakonito uhapšenim pojedincima u operaciji “Sablja”, kao i u mnogobrojnim drugim hapšenjima koja su bila nezakonita? Iz medija saznajem za milionske sume za samo nekoliko meseci provedenih u zatvoru. Poniženje nisam prihvatio - rešenje sam predao advokatu, žalbe radi.

Hod po mukama, tada mladog inženjera, šefa sekcije Pokrajinskog geodetskog zavoda u Prištini, počeo je presudom koju je “u ime naroda” izrekao Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici, sa potpisom predsednika veća Ismeta Emre. Izrečena mu je kazna zatvora od 2,6 godina, koju je delom izdržao u zloglasnoj Lepoglavi.

- Presudio mi januara 1978. Emra, emigrant iz Albanije (poznat po tome što je oslobodio Azema Vlasija), zbog toga što sam ukazao na mnogobrojne propuste ondašnjeg režima, koji su doveli do današnjeg stanja na Kosovu - priča za “Novosti” Mitrić, koga teret godina, muka i patnji nije slomio.

Buntovnik s razlogom, kako kaže za sebe, okrivljen je zato što je “zlonamerno i neistinito prikazivao društveno-političke prilike u zemlji”. U restoranu “Dubrava” u Leposaviću govorio je o tome kako je Broz stvorio kult ličnosti veći od Staljina, kritikovao (ne)prilike na Kosmetu, ZUR, veličao Đilasa...

NIKO NE MOŽE DA PLATI - ZA vreme robijanja moja porodica i ja smo izgubili mnogo novca. Godinama bez moje plate, koja i nije bila mala, poniženi i uvređeni...
To, dakako, niko ne može da plati. I nisam očekivao neke takve naknade. Ali ovo... 500 dinara za dan nepravedne robije, kutija malo boljih cigareta, sramota je na koju ne pristajem.

- Rekao sam ja tada i više od onoga što piše u požuteloj presudi, ukazivao na velike greške Ustava iz 1974, koji je u stvari razbio SFRJ i, nažalost, prognozirao sam budućnost Kosova. Nevoljno moram reći da su tada protiv mene svedočili i neki Srbi, da bi se dodvorili vlasti. Ti obični ljudi, moje komšije, ponašali su se kao i srpski rukovodioci iz tog vremena prodajući državu za lične privilegije - seća se Mitrić.

Odležao je u Lepoglavi godinu dana, pošto mu je kazna u međuvremenu smanjena. Žena i dvoje dece ostali su bez primanja, žigosani, posramljeni. Kada se vratio iz tamnice, Jovan je bio bez posla pola godine jer je bio “moralno-politički nepodoban”. Dobio je nekako posao u “Feroniklu” u Glogovcu, ali su ubrzo usledile nove muke.

Tadašnji direktor Jusuf Zejnulahu, sa Šaipom Nezirijem i Iljazom Krasnićijem, organizuje 1984. “proces” protiv Mitrića. Hapse ga, tuku u stanici policije. Mesecima se oporavljao od batina, sud mu je ekspresno odredio zatvor od dva meseca, a Zejnulahu, koji je posle Kačaničkog ustava bio proglašen za prvog predsednika “republike Kosovo”, otpušta ga s posla. Proglašen je za srpsko-crnogorskog nacionalistu. Posle izdržavanja kazne, nove muke: bez posla, bez para, prokažen...

Posle tri decenije, početkom 2007, Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici je usvojio njegov zahtev za rehabilitaciju. Dokazao je da je čist, ispravan čovek. Bila je to verovatno jedinstvena presuda onog istog suda koji ga je strpao u zatvor. Bio je zadovoljan, ali i tužan. Već je bilo jasno da mu otimaju Kosovo, na kom je živeo više od 40 godina.