Golija na kraju sveta

V. KADIĆ

25. 05. 2010. u 20:39

Голија на крају света
Težak život ispraznio ognjišta žitelja nikšićkih sela na granici sa Republikom Srpskom. Nada da će regionalni put Nikšić - Krstac - vratiti život

NIKŠIĆ - Sporo se vraća život u posni nikšićki kraj Goliju, mesto glasovitih junaka i vrednih ljudi. Smeštena u uvali, podnožju planine Njegoš, njeni preostali malobrojni žitelji danas ratuju sa nedaćama.
Potajno se nadaju da će regionalna saobraćajnica Nikšić - Krstac - granica sa Republikom Srpskom, vratiti život ovom kraju. Ne tako davno ovde se mešao žagor dece i školskog zvona. Dok je bila opština, Golija je brojala 2.300 stanovnika, a danas jedva 450 i to uglavnom vremešnih ljudi.
Mladi se razbežali po svetu, trbuhom za kruhom, a oni što su ostali, “krpe” dan za danom. Neženje su posebna priča. Ima ih prilično, a sve momci birani. Neće štikla na golijsku zemlju. Težak život i sve manje perspektive ne privlači mlade Golijanke da ostanu na ognjištima ili neke druge da se skrase. “Beže” u Nikšić ili preko granice u obližnju Hercegovinu i ko zna gde još.
- Sami vidite kako se u Goliji teško živi. Možda ova saobraćajnica vrati život kraju - priča nam Slobo Babić. - Samo leti oživi kraj kada se Golijani koji su razasuti po svetu vrate na ognjišta. Nekada je na tom prostoru bilo dosta domaćina koji su držali stada ovaca i goveda, a danas je toga sve manje.
Golija je svojevremeno bila kapetanija, pripadala Hercegovini, a od 1878. godine i Berlinskog kongresa pripojena je Crnoj Gori. U to vreme njome je upravljala kapetanija, a centar je bilo Bobotovo groblje. Prvi kapetan bio je junak Đoko Živkov Višnjić, koga na tom poslu nasleđuje sin Jevto. Poslednji golijski kapetan bio je Kosta Perović Krnjak, perjanik na dvoru kralja Nikole Petrovića.
Golijani s ponosom ističu ime i prvog predsednika opštine Đorđija Đola Manojlovića koji je čak tri mandata obavljao tu funkciju. Lep kraj, koji broji više izvora žive vode, pašnjake, šumu, bogomdan je za razvoj zemljoradnje, stočarstva i voćarstva. Zahvaljujući kolonizaciji posle rata, značajan broj meštana skrasio se u Vrbasu.
- To je bila srećna okolnost, jer u ovom kraju sve se teže živelo. Porodice su brojale i po sedam, osam članova, koje je trebalo nahraniti - priseća se naš sagovornik.
Iako pripadaju nikšićkoj opštini, Golijani su oslonjeni i na susedne hercegovačke krajeve. Za njih međa sa braćom ne postoji. Nekada je makadamskim putevima ovog kraja išao autobus cetinjske “Tare”, a danas to čini tri puta sedmično privatni prevoznik iz Gacka, prevozeći Golijane do Nikšića i Podgorice ili u Hercegovinu.
U zaseoku Jasikovica meštani s nestrpljenjem očekuju završetak radova na crkvi posvećenoj svetoj Petki. Hram polako raste na parčetu zemlje Kankaraša, koje su darivali potomci glasovitog dede Mašana, koji je za svoja hrabra dela nagrađen mnogobrojnim odličjima.
Svesni su žitelji ovog kraja da podizati crkvu ni u većim i bogatijim sredinama, ali ni srećnijim vremenima od ovog današnjeg, nije lako. Ipak, veruju da će sa izgradnjom crkve ići i duhovna obnova Golijana.

ISTORIJAT
SAOBRAĆAJNICA Nikšić - Krstac je bio poslednji makadamski regionalni put u Crnoj Gori. Uvek je imao istorijski značaj jer su njime Golijani, Gačani, Nevesinjci i drugi, vekovima hodili, trgovali i družili se.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije