Prvo autobuska, pa aerodrom

R. GUTIĆ

16. 06. 2008. u 21:23

 Na šta su se sve Trebinjci žalili visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH: Slaboj privredi kumovali loša privatizacija i zatvorenost granica u okruženju

 TREBINJE - Grad na Trebišnjici namerava da gradi aerodrom, a dugi niz godina nema autobusku stanicu, čak ni uređeno autobusko stajalište. Ne postoji politička volja da se taj problem reši.
To je u, ovih dana upriličenom razgovoru Trebinjaca sa Miroslavom Lajčakom, visokim predstavnikom međunarodne zajednice u BiH, konstatovao Vaso Bašić, predsednik Sindikata „Trebinje-prevoza“.
Prema rečima dr Dobroslava Ćuka, prvog čoveka najjužnijeg grada RS, tome je kumovala loše provedena privatizacija „Trebinje-prevoza“, firme koja je gazdovala bivšom autobuskom stanicom na kojoj se sada nalazi katanac.
- Ne zna se ko je, kako i sa čijim kapitalom kupio taj kolektiv koji danas ne funkcioniše. Bili smo primorani da napravimo privremeno autobusko stajalište, a autobusku stanicu zatvorimo iz higijenskih i drugih razloga. Nadam se da ćemo u narednom periodu doći do nekog rešenja - kazao je Ćuk, istakavši da su slično, „na nekorektan i nepravičan način“, privatizovana i skoro sva druga preduzeća u Trebinju.
Pri tome su, po njemu, najviše izgubili radnici. U tom kontekstu je još pomenuo Ugostiteljsko-turističko preduzeće „Leotar“, Industriju alata Trebinje, te „Novoteks“, za koji kaže da je „na izdisaju“.
Jovo Marić, izvršni direktor „Elektroprivrede RS“, mišljenja je da je „nekvalitetno provedena privatizacija“ ionako lošu privredu dovela do - niskih grana, a dodatni problem je zatvorenost granica u okruženju.
- Ovde je, praktično, jedino moguće proizvoditi električnu energiju. Ona nekako lakše prođe dalekovodom, samo je pitanje šta se vraća u ovaj kraj - Marićeve su reči.
Na istom skupu se moglo čuti i da su se u Trebinju „sve proizvodne firme ugasile ili se gase“, te da za poslednjih 15 godina „nije stvoren nijedan novi proizvod“.

OMEKŠATI GRANICE
- MADA su Trebinjci od Jadrana udaljeni svega 10 kilometara, nemaju svoj izlaz na more, koji su svojevremeno izgubili jednostranom odlukom dvojice ljudi - ustvrdio je Jovo Marić, uz opasku da su međudržavne granice na ovom području „najtvrđe“, i pitanje da li je moguće da neko želi u EU, a da „sa susedima nije izmirio najosnovnije stvari“. Založio se za „omekšanje“ međudržavnih granica, kao i de se BiH vrati izlazak u Igalo, „što joj je svojevremeno dodeljeno i Berlinom i Avnojem“.

EKOLOŠKE TAKSE
- TEŠKO da možemo pričati o regionalnoj saradnji kada Crnogorci uvode ekološke takse, a Dubrovčani uporno ignorišu zahteve da svoj granični prelaz prema Trebinju otvore i za promet robe - konstatovao je dr Stanko Buha.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije