Molebani i protestne litije protiv Zakona o slobodi veroispovesti koji je stupio na snagu, nakon božićnih praznika nastavljeni su u Herceg Novom i u narednom periodu biće organizovani dva puta sedmično, četvrtkom i nedeljom. Sinoć su nakon molebanskog sabranja u crkvi Svetog Spasa na Toploj, učesnici u dugoj koloni, dostojanstveno i mirno krenuli ka Belavisti i hramu Svetog arhanđela Mihaila. Na Toploj je besedio đakon Jovan Vasić, a na Belavisti su se vernom narod obratili otac Milan Radulović, sveštenik i profesor na Fakultetu islamskih nauka u Torontu i efendija za Herceg Novi Husein Hodžić.


Poruka đakona Jovana Vasića bila je da su iskušenja koja nas i danas snalaze samo svedočanstva da smo na putu hrišćanskom, na putu naših svetih otaca, kojih u Crnoj Gori imamo najviše, istakao je đakon Vasić i pozvao na molitvu za sve, i neprijatelje i one koji nas vređaju jer se tako probražavamo.


Otac Milan Radulović, Crnogorac iz Bara, koji u Kanadi , u Torontu predaje Istoriju filozofije na Fakultetu islamskih nauka a redovni je professor i Komparativne religije, naglasio je da je u Herceg Novi došao po blagoslovu arhiepiskopa Carigradske patrijaršije da govori o crkvi, ne o politici, niti o tome da li je Zakon o slobodi veroispovesti dobar ili ne.


- Crkva je jedna, institucija osnovana samim Gospodom. Organizacija CPC nikako ne može da bude crkva. Postoje kanonske i nekanonske crkve, svaka nekanonska može postati kanonska. Nekanonska crkva je kao Irinej Kovačević, grupacija koja je dejstvovala protiv oficijelne kanonske crkve, ali se primirila, pokajala i postala kanonska. Nekanonska crkva su Matejevci, Kiprijanovci, čak i Ruska zagranična crkva, sadašnja Ukrajinska , koja se polako ali sigurno vraća. CPC nije ni nekanonska crkva, čak ni sekta. Ako kažete da je sekta, vređate moje prijatelje Adventiste, Jehovine svedoke i Baptiste koji veličaju Boga na sebi svojstven način. Sami pomen CPC pred episkopima Carigradske patrijaršije, razgovor dovodi do usijanja i oni ga napuštaju. To nije ni sekta, niti verska organizacija i nikada neće biti priznata i neće biti kanonska. Prema ljudima koji su u CPC nemam nikakvu mržnju, ima tu dobrih ljudi, ali zavedenih. Njihovi sveštenici, kako ih oni zovu, nisu sveštena lica, već civili i Carigradska patrijaršija kaže da ih treba prigrliti ali samo kao civile. Ako bi se oni i vratili crkvi, vratiće se kao civili, bez prava rukopoloženja. Zamislite kakva je to konsekvenca, kakva je to kazna da se ne može niko rukopoložiti na koga su pripadnici CPC položili ruke. Onaj koji daje tomos o autokefalnosti je njih iz CPC anatemisao, i ako imate prijatelje koji su zavedeni i nalaze se u CPC recite im da je bolje ne verovati uopšte u Boga nego u takvog Boga kojeg propagira CPC - istakao je otac Milan Radulović.



Tradicionalnim hrišćanskim pozdravom „Mir Božiji, Hristos se rodi!" okupljenima se obratio hercegnovski efendija Husein Hodžić, predsednik Islamske zajednice Crne Gore za Budvu i Boku, savetnik reisa za međureligijska i međunacionalna pitanja. Objasnio je da ne da govori u ime Islamske zajednice niti u ime svih Muslimana, već u svoje i ime vernika koji ga podržavaju.


Podsetio je potom da je poreklom iz Teočaka, mesta u Bosni u kojem su jedno vreme bile mošti Svetog Luke apostola koga je Branković postavio baš tu pred dolazak Turaka.


- Na žalost uzeli su ga rimokatolici. Ne znam jesu li platili i koliko je Branković naplatio, ali tako je bilo. Ja sam odatle i imam tog kosmopolitizma, tolerancije duha, a Bog me večni pozva da budem na pomoći bratu i komšiji,objasnio je Hodžić.


Efendija Hodžić


Ispričao je potom da je prisustvujući dešavanjima prethodne godine u hramu u Podgorici, u Baru i drugim događajima, od patrijarha Irineja čuo da je „Srpska pravoslavna crkva izuzetno raspoložena da uspostavlja i širi dobre odnose i poverenje sa muslimanima sa Balkana, posebno sa Bošnjacima". To je za njega još jedan razlog da bude u Novom, istu snagu imao je prema njegovim rečima i susret sa akademikom Matijom Bećkovićem prilikom osveštavanja hrama u Baru.


Bećković je tada pohvalio efendijinu zdravicu a on ga kako je rekao šeretski upitao „akademiče hoćemo li se ćerati".


- Odgovorio mi je „dosta nam je bilo gluposti" i osetio sam iskrenost. Tada sam naučio lekciju života ili deo nje, koja se zove tolerancija, objasnio je efendija Hodžić.


Podsetio je efendija na kazivanja Marka Miljanova, na divne primere tolerancije, Isa Mahmutovića koji je odbio da ruši Njegoševu kapelu, ali i pravoslavca kojem kako je rekao na žalost ne zna ime a koji je u Foči bio kovač.



- Kada bi čuo da je mujezin na minaretu počeo da poziva na molitvu, taj časni i čestiti čovek držao je čekić u rukama i nije hteo da ga spusti na nakovanj da ne bi uznemirio zvuke ezana. Nama i danas takvi trebaju!


S uverenjem das u Srbi I Crnogorci narod koji pamti učinjeno dobro Hodžić je rekao da je u Herceg Novom da pokaže da podržava pravoslavni narod na njegovom pravednom putu i protestu.


- Tako i treba, za veru dati sve, a veru ne dati nizašto! Zakon o slobodi veroispovjesti, tako je nazvan, a ja vidim samo jednu neozbiljnu lakrdiju u samom nazivu jer ko je taj koji ima pravo da između nas vernika i Boga određuje hoće li biti sloboda ili nesloboda. Bog je rekao sloboda i to je to!



Ponovivši da ne govori u ime islamske zajednice već u svoje ime, istakao je na NATO i Evropa ne mogu više prodavati ideje duplih aršina, jer se vidi da samo jedan svetonazor uzimaju u svoju zajednicu. Primer je Kipar, objasnio je Hodžić, pola su ostavili, pola uzeli.Oni koje su uzeli morali su da pristanu da Božić bude 25. decembra.


Pročitajte još: Crna Gora ne da svetinje: U litiji kroz Podgoricu više hiljada građana, Pljevljaci odlučni u veri i na minus 10! (FOTO)



- Molim Boga da vi ostanete oni koji će svoj Božić, slaviti 7. januara. Nemojte da vas prevare. Imovina je manje bitna, čuvajte veru, kazao je efendija Hodžić, čovek koji je u Herceg Novi došao nakon što je službovao u Trebinju u kojem ga i danas vole i poštuju a pamte po dobrom. Između ostalog da je porodici prote Dragana Cvjetnovića, nakon njegove smrti, svim srcem pomogao da dovrše gradnju tek započete kuće.