Pretvaranje Aja Sofije u džamiju Erdoganova osveta?

NovostiOnline

subota, 04. 07. 2020. u 17:01

Претварање Аја Софије у џамију Ердоганова освета?

Foto Depositphotos

Turski predsednik Redžep Erdogan izazvao je SAD, i Evropu, i čitav hrišćanski svet. Po svemu sudeći, on se priprema da zvanično najavi povratak statusa džamije jednoj od najvažnijih i najstarijih građevina u Istanbulu - muzeju Aja Sofija
Turski predsednik Redžep Erdogan izazvao je SAD, i Evropu, i čitav hrišćanski svet. Po svemu sudeći, on se priprema da zvanično najavi povratak statusa džamije jednoj od najvažnijih i najstarijih građevina u Istanbulu - muzeju Aja Sofija. Zašto je ovo potrebno turskom vođi i može li ovo nekako uticati na njegovu poziciju?


Državni savet Turske završio je saslušanje o pretvaranju Aja Sofije u džamiju. Zvanično će objaviti odluku za 15 dana, ali će, prema nekim izveštajima, ona biti pozitivna. Pitanje će biti predato predsedniku Redžepu Erdoganu koji će imati poslednju reč povodom ovoga. Ovo je odluka jedne od najviših pravosudnih instanci u zemlji.


TURSKA OSVETA


Aja Sofija je sagrađena za vreme imperatora Justinijana u 6. veku (tada se zvala „Justinijanova bazilika“). Za više od 14 vekova postojanja, ona je doživela veličanstvene istorijske događaje (u njoj se 1054. dogodilo zvanično razdvajanje crkava na Istočnu i Zapadnu), preživela je tri imperije: Vizantijsku, Latinsku i Osmansku.


Za vreme poslednje imperije pretvorena je u džamiju, i tek 1935. godine za vreme Ataturka, pretvorena je u muzej. Istovremeno je uklonjeno malterisanje na zidovima koje je urađeno za vreme Osmanskog carstva, i vraćeni su drevni vizantijski mozaici, koji su zahvaljujući tome sačuvani na zidovima. I od tada je Aja Sofija jedna od glavnih znamenitosti Istanbula (muzej je samo prošle godine posetilo skoro 3,7 miliona ljudi).


Međutim, brojni muslimanski lideri u Turskoj oduvek su se zalagali za to da se ovom zdanju vrati duhovni značaj.


„Naravno da želimo da hram otvori svoja vrata za muslimane koji se mole. Alah želi da Svetu Sofiju vratimo u prvobitno stanje“, izjavio je ministar pravde Turske Abdulah Gul. Očigledno zaboravivši na to da muslimani već mogu da se mole ovde, gde im je dodeljen mali deo prostorija i na to da je prvobitno stanje hrama hrišćanska katedrala, koja je sagrađena pre pojave islama.


Među onima koji žele da nekadašnju katedralu pretvore u džamiju je bio i sam Redžep Erdogan, a brojni stručnjaci pišu da je sada njegova želja kombinovana sa spoljnopolitičkom potrebom. Turski predsednik vidi promenu statusa Aje Sofije kao odgovor Zapadu, sa kojim Erdogan u poslednje vreme ne sarađuje baš najbolje.


Foto Tanjug/AP


Ovo može biti Erdoganov odgovor Amerikancima, koji ne samo da odbijaju da ispune ugovor o isporuci najnovijih aviona i da napuste Siriju, nego i tiranišu Palestince (koje bi Erdogan kao samoproglašeni zaštitnik svih muslimana trebalo da zaštiti). Tako je prošle godine turski predsednik već rekao da bi mogao vratiti Aja Sofiji status džamije ako Tramp prizna suverenitet Izraela nad Golanskom visoravni i Jerusalimom. Američki predsednik je priznao suverenitet i sada turski sultan mora da održi svoju reč.


Promena statusa Aja Sofije je i odgovor Grcima. Oni se usuđuju da pretenduju na deo Egejskog mora, kao i da protestuju protiv pokušaja Ankare i Tripolija da podele teritorijalne vode na istočnom Mediteranu na takav način da spreče Kipar da postavi cevovode potencijalnih nalazišta uz obalu, zaobilazeći Tursku.


Ovo je i odgovor Francuzima, kojima se iz nekog razloga ne sviđa želja Turske da preuzme kontrolu nad Libijom i kontroliše libijske ugljovodonike, kao i priliv afričkih migranata u EU. I generalno, ovo je odgovor Evropljanima, koji ne samo da odbijaju da prihvate Tursku u veliku evropsku porodicu, već i zahtevaju da Erdogan obustavi gonjenje turske opozicije i vrati demokratiju u zemlju.


NOVA-STARA TURSKA


Ako se prati ova tačka gledišta, onda se sa Erdoganom može postići dogovor (verovatno je delimično i zbog ovoga odloženo objavljivanje odluke Saveta). Međutim, pored spoljnopolitičkog aspekta u menjanju statusa Aje Sofije, postoji i unutrašnji politički aspekt, koji je za turskog predsednika mnogo važniji.


Da, Zapad poziva Tursku da poštuje celu istoriju teritorije na kojoj se nalazi. „Pozivamo tursku vladu da zadrži status Aja Sofije kao muzeja, u znak poštovanja prema osećajima vernika i raznovrsnoj istoriji koja je na kraju i oblikovala današnju Republiku Tursku“, izjavio je državni sekretar SAD Majk Pompeo. Međutim, problem je u tome što Erdoganu i njegovim glasačima nije potreban takav oblik Turske.


Jedan od komentatora Pompeove objavio ostavio je veoma kratku poruku: zastavu Republike Turske, koja prelazi u zastavu Osmanske imperije sa natpisom „duge godine života“. U stvari, Erdogan to i radi: ruši temelje republike, pretvara zemlju ponovo u religiozno autoritarni sultanat, reinkarnaciju Osmanskog carstva. A u okviru politike, sasvim su logični koraci povodom uklanjanja sekularnih simbola, na primer, vraćanje nekadašnjoj ključnoj džamiji carstva njen religijski status.


Naravno, neko može reći da će se „sekularna Turska završiti kada budu sekli glave nevernicima na trgovima, a žene bez marama se neće moći pojaviti u Istanbulu“. Ali Turska nije Avganistan ni Saudijska Arabija, i Erdoganu ne odgovara da plaši evropske biznismene. A što se tiče marame, ona je već postala neophodni deo dres koda u izbornom štabu predsednika u Istanbulu pre nekoliko godina.

Erdogan ne žuri. Islamizacija javnog života Turske se odvija postepeno, korak po korak. Sada je na redu Sveta Sofija.


SAMO ERDOGAN MOŽE SPASITI MUZEJ

I nije isključeno da će ovaj korak biti napravljen. Makar zato što niko zaista ne može zaštiti muzej.


Da, hrišćanske države su protiv. Neko se izražava diplomatski (kao Pompeo), a neko oštrije. Ministarka kulture Grčke Lina Mendoni je izjavila da promena statusa muzeja „podstiče na religiozni i nacionalistički fanatizam“.


Međutim, sa pravnog stanovišta, Turska nema nikakvih obaveza prema stranim zemljama u vezi sa pitanjem muzeja. Stoga Ministarstvo spoljnih poslova Turske tvrdi da je to isključivo unutrašnja stvar zemlje. A Ankara se raduje da demonstrativno, u javnosti zaštiti taj suverenitet od spoljnih sila, posebno od Grčke.


„Grčka nije otvorila nijednu džamiju za molitve u Atini, gde živi na desetine Turaka i muslimana, zato neka se smiri. Grčka nije u mogućnosti da daje nikakve savete Turskoj - tolerantnoj zemlji, na čijoj se teritoriji nalazi mnogo crkava i sinagoga“, piše turski list Dejli sabah.


Možda bi igrači u Turskoj, na primer, lideri hrišćanskih crkava, mogli da kažu svoj stav. Međutim, realnost je takva da se hrišćanski jerarsi u Istanbulu plaše da se suprotstave Erdoganu. Pa su zato zauzeli sporan stav.


„Šta ja mogu da kažem kao hrišćanski sveštenik i grčki patrijarh u Istanbulu? Umesto da nas objedinjava, nasleđe staro hiljadu i po godina nas razdvaja. Tužan sam i šokiran“, rekao je patrijarh Vartolomej, koji je nedavno uneo raskol u pravoslavlje preko priznanja sekte pod nazivom „Pravoslavna crkva Ukrajine“.


A glavni u Carigradskoj patrijaršiji Jermenske apostolske crkve Isak Drugi u potpunosti je podržao ideju Erdogana. Samo ga je ponizno zamolio da obezbedi mesto za molitvu hrišćana u budućoj džamiji - kao svojevrsnu demonstraciju jedinstva vernika (zanimljivo je kako on zamišlja molitvu hrišćana u džamiji).


Jedina šansa muzeja da se sačuva kao muzej (što znači i da spasi svoje hrišćanske mozaike i slike, kojima sigurno nije mesto u džamiji) može biti Erdoganova želja da se pokaže kao velikodušni predsednik, čovek mira i duhovno savremeni lider koji poštuje tolerantnost i kulturnu raznovrsnost. Da li postoji šansa za to, saznaćemo uskoro.


rs.sputniknews.com

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

,Милан Путник

07.07.2020. 03:09

Зар није хришћански свет у стању да то сачува?Неможе јер то припада православљу и ти други то не желе да помогну,као кроз целу историју османског царства.Него смо морали и тај запад да бранимо од продора Турака односо ислама па идан данас смо криви за све Запад оће да нас уништи.Ваљда ће то Едергон да разуме и даје остави као музеј ваљда би били сви задовољни.