DANAS se u Francuskoj ne osećamo zaštićenim. Samo smo desetak dana u izolaciji. Tek su sredinom prošle nedelje, posle toliko mrtvih, odlučili da zatvore pijace. U Beogradu su to učinili odavno. Znao sam od početka da će u Srbiji biti bolje.

Preduzeli ste dobre mere u pravom trenutku. A u Francuskoj je sve zakasnilo nedelju dana. Kao i uvek. Granice su ovde još otvorene! Francuska je, valjda, poslednja zemlja u Evropi koja ih još nije zatvorila.

Zapanjen sam nedostatkom solidarnosti. Svako u ovim trenucima gleda sebe. Priča se mnogo o međugeneracijskoj solidarnosti, ali moje roditelje u Tulonu niko još nije posetio. Sada tek počinjem da shvatam šta se događalo za vreme egzodusa šest miliona Francuza u junu 1940.

Imam kolege koje su se pravile kao da se ništa ne događa, a onda su iskoristili prvu priliku da pobegnu na usamljene porodične posede u unutrašnjosti zemlje. Najveći broj bogatih je učinio isto. Misle, valjda, da ih virus tamo neće naći. Dvolični su, spolja su opušteni, a prvi su otišli. Kritikuju hlorokin, a sami ga uzimaju.

Šta tek reći o nedostatku evropske solidarnosti? Italija je za to najbolji primer. Vapila je za pomoć, ali ništa nije dobila. Posle ovoga, uveren sam da će Italija biti druga zemlja koja će nakon Velike Britanije da napusti EU. Ovo je kraj Evropske unije. Brojke dovoljno o tome govore. Broj mrtvih u Evropi je premašio broj preminulih u Aziji, gde je virus započeo.

Virus je ogledalo nedostatka odgovornosti svetskih političara. Zaronjeni su u ideju napretka. A u istoriji ne postoji samo napredak. Ima perioda stagnacije, pa i recesije, kao što je to sada slučaj. S prvim signalima opasnosti trebalo je preduzeti mere. Ali, oni to nisu učinili. Bili su ubeđeni da je reč o malom, prolaznom gripu.

Francuska je ostala bez maski. Posle epidemije svinjskog gripa zaključili su da njihovo čuvanje u rezervi predstavlja veliki trošak! Ovo je liberalni svet, u kom se već godinama uveliko smanjuje broj bolničkih kreveta. Sve je to proizvod mondijalizma i liberalnog kapitalizma, u kom je bolesnik - luksuz.

Jasno je da posle svega ovoga svet više neće biti isti. Ljudi su ovih dana već počeli da uče da žive drugačije. Mondijalizmu su dani odbrojani. U rivalitetima unutar farmaceutske industrije najbolje se vide efekti mondijalizacije u kojoj je država postala previše slaba, u odnosu na moćne industrijske grupe. Ne mogu komponente za vakcinu da se proizvode na drugom kraju sveta. Nije normalno da se sve premešta. Ljudi će sada shvatiti šta je to država.