MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA


PREDLOGE ruskog predsednika Vladimira Putina za promenu Ustava u ponedeljak su u Dumi podržale sve parlamentarne partije, a pisanje zapadnih agencija da on namerava da raspusti parlament i zakaže vanredne izbore opovrgao je predsednik Dume Vjačeslav Volodin.

Zašto je takva žurba sa promenom Ustava koju je predložio Putin, pitanje je koje postavljaju mnogi, pa je ono u ponedeljak bilo postavljeno i portparolu Kremlja Dmitriju Peskovu.

- Predsedničke inicijative se uvek realizuju kao prioritetne - objasnio je Peskov. - Zbog toga se rasprava neće odgađati i glasanje će se obaviti što pre.

Već sada je jasno da će najveću podršku za promenu ustava dobiti tri Putinova predloga. Onaj koji kaže da na državnim funkcijama svih nivoa ubuduće neće moći da budu oni koji imaju dvojno državljanstvo ili imaju u nekoj drugoj zemlji stalni boravak, zatim da se Ustavom precizira da minimalna plata ne može biti manja od propisanog životnog minimuma, kao i da usklađivanje penzija sa inflacijom mora biti redovno. U Rusiji ima oko 40 miliona penzionera.

Predloženo je i da predsednik Rusije može biti građanin sa minimum 35 godina koji stalno živi u Rusiji najmanje 25 godina. Putin je i za to da se Ustavom precizira da Rusija kao članica međunarodnih organizacija ne može da prihvati odluke koje nisu u skladu sa njenim ustavom. A pre nekoliko dana u Sankt Peterburgu on se već izjasnio da je protiv toga da, kao nekad sovjetski lideri, bude doživotno predsednik.


Pročitajte i:Putin potpisao Ukaz: Rusija dobila novu Vladu, Šojgu i Lavrov ostaju ministri odbrane i spoljnih poslova, ovo su članovi kabineta



Ako se usvoji predlog o jačanju uloge Dume ona bi utvrđivala premijera i potpredsednike vlade a imenovao bi ih predsednik. Što se tiče ministara odbrane, spoljnih poslova, policije i ministra vanrednih situacija, predsednik će ih imenovati posle konsultacija sa Savetom federacije. Ista procedura bi bila i sa predsednicima Ustavnog i Vrhovnog suda kao i sa sudijama.

Savet Federacije bi na predlog predsednika utvrđivao državnog tužioca.

Već sada se vidi da će najviše rasprave biti o Putinovom predlogu da se formira državni savet čiji će zadatak biti da obezbeđuje saglasnost i funkcionisanje organa državne vlasti.

Putinovi kritičari tvrde da sadašnji predsednik želi da napravi "ustavni prevrat". Ali u obznanjenim predlozima nema ničega što bi jačalo vlast predsednika a slabilo parlament i druge organe. I želju Putina da zaštiti prava najsiromašnijeg dela stanovništva sigurno će podržati većina. Putin je svestan, koliko su opasna opravdanja poput onog koji je penzionerima na Krimu kazao tadašnji premijer Medvedev: "Nemamo para, morate da se strpite."

Ako se u naredne četiri godine ne poboljša standard građana Rusije pitanje je hoće li vladajuća Jedinstvena Rusija zadržati većinu u parlamentu. Očigledno da je Putin naučio lekciju sa moskovskih prošlogodišnjih izbora za Skupštinu gde nije prošao jedan broj vodećih rukovodilaca Jedinstvene Rusije.


VARNICE NA RELACIJI SA POLjSKOM

POLjSKA je juče apelovala na ruskog predsednika da se uzdrži od "korišćenja" žrtava Drugog svetskog rata i Holokausta za trenutne političke ciljeve i ukazala na dokumenta iz rata u kojima je poljska vlada pozvala saveznike da spasavaju Jevreje. Ovo se događa pred konferenciju u Izraelu povodom obeležavanja 75 godina otkako su sovjetske trupe oslobodile Aušvic-Birkenau. Putin, koji će biti jedan od govornika, nedavno je rekao da Poljska snosi deo krivice za rat i optužio je tadašnju poljsku vladu za antisemitizam. Poljski predsednik bojkotuje konferenciju, rekavši da mu nije pružena prilika da govori.


MINIMALAC

U Moskvi je minimalna plata krajem 2019. bila 300 evra, dok je u mnogim regionima znatno manja. Što se tiče garantovanog životnog minimuma, on je određen federalnim zakonom i u januaru ove godine iznosi 12.130 rubalja, što je 175 evra.