SVET je još bez daha posle spektakularne pljačke jednog od najbogatijih muzeja, drezdenskog "Zelenog svoda", tokom koje su lopovi odneli dve garniture dijamanata i jednu kolekciju brilijanata u vrednosti od skoro milijardu evra. Ova suma, smestila je provalu, koja se u ovom gradu nemačke pokrajine Saksonije dogodila u ponedeljak oko pet sati ujutru, na samo čelo liste najvećih muzejskih krađa svih vremena!

Mediji ističu činjenicu da nijedan od ukradenih komada nije bio osiguran. Iz Ministarstva finansija Saksonije poručuju da je "to standardna praksa jer premije nadmašuju potencijalnu štetu dugoročno posmatrano". Julija Ris, šefica sektora za lepe umetnosti i nakit u osiguravajućoj kompaniji "Ergo grup AG", objašnjava da državni, odnosno, javni muzeji najčešće osiguravaju samo dela pozajmljena iz drugih kuća, dok to pravilo ne primenjuju na svoje stalne kolekcije.


PROČITAJTE JOŠ - Upali su i odneli nakit: Pogledajte kako su lopovi ukrali blago vredno milijardu evra (VIDEO)


Reč je o kolekcijama nakita i dragog kamenja iz vremena vladavine saksonskog kralja Avgusta Jakog (1670-1733) ukupno stotinak komada bogato ukrašenih dijamantima, safirima i smaragdima najrazličitijih veličina i oblika. Nigde drugde u Evropi nema tako dobro očuvanih i toliko obimnih garnitura nakita, piše nemačka štampa, uz komentar da "su lopovi ciljali tačno određene predmete i da su dobro znali šta ukrasti".

Policija polako ulazi u trag informacijama o tome kako su, pretpostavlja se samo dva lopova uz jatake iz muzeja, uspela da "dezintegrišu" bezbednosti sistem i onesposobe brojne karike u tom lancu zavidne tehnološke visine. Sami lopovi, međutim, još nisu "pali". Potraga za njima zahuktala se juče, upotrebom svih raspoloživih sredstava. Mnoge tehnike, pre svih upoređivanje DNK u muzejima su teško izvodljive zbog miliona otisaka koje su posetioci ostavili.

Još nije objavljen precizan spisak odnetih eksponata, ali na sreću, na njemu neće biti jedan od najvrednijih. U pitanju je 41-karatni prirodno zeleni dijamant, spasen zahvaljujući činjenici da trenutno "gostuje" u Njujorku.

AP/Juergen Karpinski

Direktor čuvenog drezdenskog muzeja Dirk Zindram, objavio je da će trezor ostati duže zaključan, ali da će ostali segmenti muzeja danas ponovo otvoriti vrata posetiocima. Zindram je istakao da su, upavši kroz prozor u prizemlju Rezidencijalnog dvorca u kom se trezor nalazi, lopovi "odneli deo svetske kulturne baštine".

On napominje da su ukradene kolekcije zapravo bez ikakve vrednosti za lopove, jer nema načina da ih unovče!

- Listom sve što su odneli, nosi gravurski pečat 18. veka i nije nimalo jednostavno pretvoriti nakit i drago kamenje u pare - kaže Zindram. - Naročito je velika glupost očekivati da će se dobro unovčiti drago kamenje, povađeno iz ogrlica, narukvica, minđuša, jer je istorijski kontekst upravo ono što mu daje najveću vrednost.

AP/Juergen Karpinski

Iako je policija stigla za samo nekoliko minuta, od lopova nije bilo ni traga. Parkirani auto još je stajao ispred. Nije poznato da li je požar koji je buknuo samo 350 metara dalje, u vezi sa krađom. Plamen je, naime, zahvatio strujno sanduče u katakombama ispod mosta Avgusta Jakog. Pretpostavlja se da su pljačkaši tim požarom nameravali da prekinu dovod struje do muzeja. U tome su uspeli, a istovremeno, deaktivirali su sigurnosnu kameru i "ućutkali" sirene internog alarma.


OMILjENA MEĐU KRADLjIVCIMA

DELO koje se najčešće nalazilo na meti lopova (1966. 1973. 1981. i 1986. godine) je Rembrantov portret Jakoba de Geina. Na sreću, ova slika poznata pod nazivom "Rembrant za poneti" i poslednji put je nađena i vraćena u Dalvič galeriju u Velikoj Britaniji. Godine 1911. nestala je najčuvenija slika svih vremena Mona Liza, Leonarda da Vinčija. Lopov Vinčenco Peruđa, uspeo je da je sakrije ispod mantila, ali ga je dve godine kasnije policiji odao jedan diler umetničkih predmeta.

AP/Juergen Karpinski

"OTMICA"

ISTORIČARI umetnosti u Nemačkoj slažu se oko pretpostavke da je u pitanju još jedna "otmica" kulturnog blaga. Reč je o razrađenoj lopovskoj taktici - da se umetnički predmeti, najčešće slike otmu, sakriju na neko vreme i potom za njih traži otkupnina, najčešće od muzeja ili galerije iz koje su ukradene, a ako je reč o nacionalnim dragocenostima i od države.