VEĆ velikoj "riznici" privatnih podataka koje su tehnološki giganti iz Silicijumske doline uskladištili zahvaljujući "virtuelnim" ponudama korisnicima, od bankarskih usluga do društvenih mreža, pridružili su se i detaljni zdravstveni kartoni miliona Amerikanaca. Građani SAD su dovedeni pred svršen čin otkrićem da je kompanija "Gugl" tajno prikupila podatke o zdravlju bar 50 miliona Amerikanaca, uglavnom iz "srca" SAD, koji uz kompletne analize uključuju imena i druge lične podatke pacijenata, rečju njihovu celu "zdravstvenu istoriju".

Pročitajte još:Gugl se udružuje sa bezbednosnim kompanijama u borbi protiv malicioznih aplikacija

Američki poslovni dnevnik "Volstrit džornal" je obelodanio ovaj unosni posao koji kombinuje tehnologiju sa zdravstvenom negom. Projekat nazvan "Slavuj" spojio je tehnološkog giganta "Gugl" sa velikim katoličkim lancem bolnica u prestonici Vašingtonu i 20 država SAD, "Asenšenom".

Pročitajte još: Stručnjaci tvrde: Privatnost "pod lupom"

Cilj je, kako se navodi, da se omogući lekarima da, u kombinaciji sa alatima veštačke inteligencije, brže dolaze do dijagnoze i odgovarajuće terapije, što bi donelo dobrobit u lečenju ljudi.

Reč je, međutim, i o veoma unosnoj poslovnoj mogućnosti za koju se bespoštedno bore i druge velike tehnološke kompanije, kao što su "Epl", "Amazon", "Majkrosoft", sve inače vrlo aktivne i u lobiranju zakonodavaca na Kapitol hilu. Ove kompanije su, kao navode mediji u SAD, u američki Kongres u poslednjih deceniju i po slile bar pola milijarde dolara, dok su se, istovremeno, budile sumnje zbog kršenja privatnosti korisnika. Ovaj potez "Gugla" stoga je otvorio i pitanje za šta bi još mogli da se koriste osetljivi zdravstveni podaci.

AP photoMarcio Jose Sanchez, Fil

Te sumnje je dodatno podgrejala činjenica da je "Gugl" nedavno za dve milijarde dolara kupio "Fitbit", proizvođača "pametnih" narukvica koje broje korake, otkucaje srca, kao i kvalitet sna. Dok sumnjičavi Amerikanci sad odbacuju kupljene narukvice, "Asenšen" i "Gugl" tvrde da je sve učinjeno po zakonu, koji dozvoljava da zdravstvene ustanove dele podatke s poslovnim partnerima, pod uslovom da ih ne upotrebljavaju za oglašavanje ili istraživanje.

Tehnološki gigant je priznao da su zaposleni koji su radili na projektu imali pristup osetljivim podacima. Ispostavilo se da ni pacijenti, ni lekari nisu bili upoznati sa sakupljanjem zdravstvenih kartona desetina miliona Amerikanaca. Pretpostavlja se da je neko od zaposlenih u lancu od 2.600 bolnica "Asenšena" i otkrio celu priču.

Depositphotos

VEĆ OPTUŽIVANI

POJEDINI kritičari podsećaju da se "Gugl" već našao na optuženičkoj klupi zbog rukovanja zdravstvenim podacima u istraživačkom projektu sa Univerzitetom iz Čikaga. Kompanija i univerzitetska bolnica su, naime, optuženi zbog ostavljanja identifikacionih informacija u podacima. No, "Gugl" poriče da je kriv.