DOŠLO je do tuče ispod prozora mog stana u pariskom četrnaestom arondismanu. Oveća grupa dečaka i devojčica napala je mlađeg momka naočigled njegove majke, pokušavajući s njim da se obračuna. Morala je da interveniše i policija.

Sve je počelo dan ranije, tako što je na ledini u parku, između golova napravljenih od đačkih torbi, jedan dečarac mnogo dobro igrao fudbal. Driblao je levo, pa desno, vešto protivnicima provlačio loptu kroz noge, nabacivao tačno na teme, gađao rašlje, izluđivao golmana.

Sve to su gledale devojčice, okupljene oko starog stabla na ledini. Neke od njih su i same bile u ekipi. Danas i devojčice s dečacima ravnopravno igraju fudbal.

Kap je prelila čašu kada je za glavu niži fudbalski vunderkind rmpaliji iz starijeg razreda još jednom proturio loptu kroz noge. Razbešnjeni rmpalija mu je lupio čvrgu.

Mali fudbaler je ipak postigao još jedan gol, a onda je otišao kući i požalio se starijem bratu. Stariji brat je došao i lupio čvrgu mlađem rmpaliji. Umešala se komšinica, koja je šetala bebu, zahtevajući da se društvo raziđe.

Rmpalija stariji od mlađeg brata i mlađi od starijeg, poručio je, odlazeći, da će ga obojica zapamtiti, zato što su ga dvaput osramotili. Devojčice naslonjene uz staro stablo su se samo nasmejale.

Sledećeg dana rmpalija je sakupio ekipu. Od ranog jutra regrutovao je dobrovoljce iz odeljenja. Jedva je sačekao kraj časa, a onda zamotao šal oko lica, poveo gomilu i uputio se pravo pred vrata malog fudbalera i njegovog starijeg brata.


PROČITAJTE JOŠ - ZAPISI IZ PARIZA: Gospodin princ

Pamtim jednu davnu tuču, sličnu ovoj pariskoj, iz beogradskog školskog dvorišta, kad je izvesni Vlada šamarom izbacio cigaru iz usta mlađem bratu starijeg rmpalije, koji je, s duvanom među zubima, na fudblaskom terenu pravio darmar. Užareni pikavac je odleteo u stranu.

Nedaleko od tog terena bio je uz sve počasti sahranjen potpukovnik August Šmit, komandant 32. austrougarske regimente. Uradili su to srpski vojnici iz jedinice majora Đukića koja je 1914. godine imala častan zadatak da odbrani Adu Ciganliju i spreči nadmoćnog neprijatelja da napreduje.

U potpukovnikovom džepu su pronašli dokumenta sa pristojnom sumom novca i pismo kćerke jedinice, pa su na njenu adresu, uz nađeni novac, poslali depešu s porukom da se može ponositi ocem koji je herojski pao na čelu svog puka, za svoga cara.

Kćerka im je, naravno, odgovorila, odavši tom prilikom počast srpskoj vojsci dostojnoj svakog divljenja.

U Košutnjaku postoji i recipročno svedočanstvo. Usred šume nalazi se spomenik na kome piše da tu počivaju srpski junaci, uz objašnjenje da je spomenik srpskim ratnicima junački poginulim braneći Beograd u jesen 1915. godine podignut po naređenju komandanta nemačke vojske maršala Fon Mankezena kao izraz poštovanja hrabrim protivnicima.

Danas je neko drugo, mirnodopsko vreme. Deca, zbog driblinga, neviteški, idu pedeset na jednoga.