BRISEL

OD STALNOG DOPISNIKA

DOGOVOR evropskih lidera oko imena za najviše funkcije ne znači da će oni po svaku cenu i dobiti ove položaje. Odluka je sada na Evropskom parlamentu, pa je kandidat za predsednika Evropske komisije Ursula fon der Lajen izabrala da prvo poseti baš ovu instituciju, odmah pošto je izbor pao na nju, da bi pridobila poslanike. Da bi "prošla", moraće da dobije prelaznu ocenu na velikom govoru na plenarnom zasedanju 15. jula u Strazburu.

Pročitajte još: JEDNA TITULA, DVE POBEDE: Ko je Ursula fon der Lajen i ko se raduje njenom dolasku na čelo EK

Da sve nije još definitivno rešeno pokazuje i izjava odlazećeg predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera koji je kritikovao proces imenovanja njegovog naslednika, nemačke ministarke odbrane Ursule fon der Lajen.

Pročitajte još: Politiko tvrdi: Ovo je ružna istina o mogućoj novoj šefici Evropske komisije

- Proces nije bio baš transparentan - rekao je Junker, dodavši da je on pre pet godina imenovan na transparentan način nakon kampanje na evropskim izborima. - Nažalost, to nije postalo tradicija.

I pored nezadovoljstva i kod Junkera i među određenim političkim grupacijama, ipak se očekuje da će sve da bude u redu, mada je daleko od toga da se radi samo o formalnosti.

- Neće biti tako lako. Biće kritika u našoj socijaldemokratskoj grupi, a ne znam koliko će biti podrške ni od strane zelenih, krajnje levice ili liberala - kaže, za "Novosti", evropski poslanik starog i novog saziva Slovenka Tanja Fajon.

BEZ POVERENjA MINISTARKA odbrane Nemačke Ursula fon der Lajen, koja je imenovana za predsednicu Evropske komisije, ne uživa poverenje Nemaca, pokazuje istraživanje javnog mnjenja državne televizije ARD. Čak 56 odsto Nemaca je mišljenja da Fon der Lajen neće dobro voditi Evropsku komisiju, a samo 33 odsto smatra da je ova političarka iz redova vladajuće CDU sposobna za vođenje evropske vlade.

Umeo je Evropski parlament i da obori neke kandidate na ispitu, baš njenu zemljakinju Alenku Bratušek, koja u prošlom sazivu nije dobila zeleno svetlo za komesarku i potpredsednicu Evropske komisije.

To samo pokazuje želju Evropskog parlamenta da što više izbegne uticaj šefova država ili vlada, zadržavši, koliko je to moguće, samostalnost u svom radu. Videlo se to prethodnih dana i kada su lideri pokušali da odrede svog kandidata za mesto predsednika EP, bugarskog socijalistu Sergeja Staniševa. Poslanici se nisu složili, pa su izabrali Italijana Sasolija.

Sagovornica "Novosti", izražava žaljenje što u izboru nije bilo nikoga iz srednje i istočne Evrope, kao ni iz malih zemalja.

- To je loša poruka i mislim da se događa prvi put - ističe Tanja Fajon, koja naglašava i da nije dobro to što se odustalo do sistema "špicenkandidata" koji je odražavao izbornu volju građana.