Samit koji prate ratničke trube

Branko Vlahović

15. 07. 2018. u 10:41

U Rusiji nema mnogo optimizma pred dugo očekivani susret ključnih svetskih lidera koji će se održati u ponedeljak u Helsinkiju

Самит који прате ратничке трубе

Vladimir Putin i Donald Tramp prilikom jednog od ranijih susreta / Foto AP

OD STALNOG DOPISNIKA-MOSKVA



SAMIT u Helsinkiju biće zapamćen po rekordnom pesimizmu pred susret Vladimira Putina i Donalda Trampa. Ne pamti se nijedan veliki sastanak američkih i sovjetskih, a kasnije i ruskih lidera, koji se po atmosferi i pripremama može uporediti sa ovim koji će se u ponedeljak održati u prestonici Finske.

Stariji pamte da su uoči susreta na vrhu stišavali “ratničke trube” a glavni propagandni mediji dobijali su direktivu da uzmu pauzu, a takođe je stimulisano stvaranje pozitivne atmosfere i nade da će se lideri dogovoriti o važnim pitanjima i svet učiniti bezbednijim.

KAKAV je nivo pesimizma u Kremlju potvrđuje i to da je portparol Dmitrij Peskov pre nekoliko dana zamolio novinare da ne žure da pišu o otopljavanju odnosa Rusije i SAD bez obzira na to što se povećavaju kontakti. Iz reči Peskova se vidi da Moskva ima minimalna očekivanja.

- Potrebno je da se napravi revizija i analiziraju razlike, kao i ono šta iritira u međusobnim odnosima - objasnio je Peskov.

Jedino ohrabrenje je što i Putin i Tramp imaju želju da zajednički rade na rešavanju onih pitanja u kojima su pozicije dve zemlje bliske, a njih, nažalost, nije tako mnogo.

I najnovije sociološko istraživanje pokazuje da ne samo političari već i obični građani smatraju da posle završetka Hladnog rata odnosi između Moskve i Vašingtona nikada nisu bili na tako niskom nivou. Odnose dve najmoćnije velesile 49 odsto građana Rusije ocenjuje kao napregnute, a 26 odsto kao prohladne. Devet odsto ispitanika smatra da su odnosi Rusije i SAD neprijateljski. Kad se to zna jasno je što 56 odsto ispitanika smatra da će i posle samita u Helsinkiju ostati sve isto.


Od izbora sadašnjeg američkog predsednika do sada očigledna je “politička asimetrija” u javnim nastupima između Trampa i Putina. Pritisnut brojnim protivnicima u Kongresu i Senatu, kao i stalnom kritikom brojnih medija, Tramp ostavlja utisak da ni sam ne zna kakve odnose želi sa Putinom i Rusijom. Za razliku od sadašnjeg američkog predsednika, Putin kao mnogo iskusniji i mudriji političar, ne komentariše Trampove izjave koje se iz dana u dan razlikuju i zbunjuju i najiskusnije političare.

PUTINOVA unutrašnjopolitička pozicija je znatno bolja od Trampove jer ima ogromnu popularnost u zemlji i iza njega stoji većina u Dumi (parlamentu) i Savetu federaciji (senatu). Na drugoj strani, Tramp mora stalno da vodi računa o tome kako će se njegove izjave shvatiti jer su mu politički protivnici nalepili etiketu da je došao na vlast uz pomoć Rusa. Zbog toga će Tramp i u Helsinkiju ponovo pitati Putina jesu li se ruske službe petljale u američke izbore.

Naravno da Trampova “lekcija” Angeli Merkel minule nedelje oko “Severnog toka-2” i kupovine velikih količina ruskog gasa ne može da doprinese povećanju optimizma pred samit u Helsinkiju. Zbog toga je Putinov portparol Peskov na pitanje hoće li Trampova izjava otežati predstojeće pregovore u Helsinkiju kazao: “Oni će i tako biti teški zbog neslaganja o brojnim pitanjima koja su na dnevnom redu”. Nikakve izjave ih ne mogu učiniti još složenijim.


U Helsinkiju su se do sada održali mnogi značajni susreti, Foto N. Skenderija

U jednome Putin i Tramp imaju identičan stav: obojica veruju da političari treba da se sastajau i razgovaraju i kroz dijalog traže teme u kojima se može postići dogovor za saradnju. Svi koji su imali priliku da razgovaraju sa Putinom kažu da je on otvoren sagovornik i direktno postavlja i odgovara na pitanja. Uostalom, to je primetio i Tramp posle prvog susreta sa Putinom na samitu G-20 u julu 2017. Osim toga, Putin zna da drži datu reč, a pitanje je koliko to može Donald Tramp.


Kad je Tramp kazao da će mu možda pregovori sa Putinom biti najlakši na evropskoj turneji, nametnulo se pitanje može li nešto ipak da relaksira i učini vedrim njihov susret u Helsinkiju? Putin će stići zadovoljan sa završetka Svetskog prvenstva u fudbalu, gde je dobio brojne čestitke kao domaćin, a Tramp odmoran posle igranja golfa u Škotskoj.

PUTINU novinari iz njegovog pula ne postavljaju pitanje da li mu je Tramp prijatelj ili neprijatelj. Tramp je na takvo pitanje odgovorio da mu je zasada Putin konkurent. Na drugoj strani, američki jastrebovi nikako ne mogu da shvate da se sa Putinom ne može razgovarati jezikom ultimatuma jer je on svestan svoje vojne moći, kao i ugleda koji ima u velikom broju zemalja širom sveta.

Formula traženja dogovora sa Putinom je prosta - on je za međusobno poštovanje i traženje kompromisa koji će zadovoljiti sve strane, a ne samo onu koja misli za sebe da je najjača i da joj svi moraju popuštati.

HELSINKI UVEK DONOSIO USPEH

PREGOVORE Trampa i Putina pratiće više od hiljadu akreditovanih novinara. Za razliku od samita u prošlosti kojima je Helsinki bio domaćin, ovaj nema velike ciljeve.

Svi dosadašnji pregovori na najvišem nivou u Helsinkiju su imali uspešan epilog. Tamo su se 1975. sreli i razgovarali sovjetski lider Leonid Brežnjev i predsednik DŽerald Ford za vreme čuvene Helsinške konferencije. Zatim je bio susret Mihaila Gorbačova i DŽordža Buša starijeg. Helsinki je bio domaćin i Borisu Jeljcinu i Bilu Klintonu.

Zbog toga što su se svi prethodni susreti održavali u optimističkoj atmoseferi, pisalo se ne samo o rezultatima razgovora nego i šta su predsednici jeli i pili. Sada to nikoga ne zanima jer je svet umoran od svađalačke retorike i hronične nestašice optimizma.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije