Stoltenberg: Svađa EU i SAD opterećuje NATO

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio je danas žaljenje zbog velikih neslaganja između SAD-a i Evropljana o trgovini i o iranskom nuklearnom sporazumu i izrazio nadu da neće opteretiti pripremne sastanke za važan samit alijanse predviđen u julu u Briselu.

"Dok problemi traju moja dužnost je da ograničim njihove posledice na Alijansu", rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare uoči sastanka ministra odbrane 29 zemalja članica NATO u Briselu gde se priprema samit alijanse 11. i 12. jula.

Odnosi između SAD i njihovih evropskih saveznika zahladneli su otkad je predsednik Donald Tramp odlučio da na Evropu primeni takse na uvoz čelika i aluminijuma i da ponovo uvede ekonomske sankcije Iranu koje će primorati velike evropske firme da napuste tu zemlju.

"Postoje velika neslaganja oko važnih pitanja ali je važno nastaviti jačanje partnerstva o važnim pitanjima bezbednosti", rekao je Stoltenberg i dodao da je važno da se ne oslabi transatlantska veza.

Pročitajte još - Stoltenberg: NATO ne vidi Rusiju kao pretnju, ali bi reagovali ako se ponovi Krim

On je rekao da ne želi da umanji značaj tih problema ali da smatra da je moguće da se upravlja njima be podrivanja alijanse.

Stoltenberg je rekao da se sastao s Trampom u Vašingtonu 17. maja kada su pomenute te teškoće.

On je rekao da Tramp ima jasnu poruku o trgovini, ali takođe ima jasnu poruku o američkom angažovanju u Evropi.

"Ima više američkih trupa u Evropi sa jednom blindiranom brigadom, taktičkom grupom koju predvode Amerikanci s trupama u Poljskoj. Ima više američke opreme, više finansiranja za američku inicijativu odvraćanja u Evropi. Uprkos ogromnim razlikama transatlantska veza nije oslabila", ponovio je on.

Sastanak minsitara odbrane alijanse treba da bude posvećen načinu jačanja mera odvraćanja.

"Neophodno je biti u mogućnosti da se bez odlaganja šalju trupe preko Atlantika i unutar Evrope da bi mogli da imamo odgovarajuće snage na pravom mestu i u pravo vreme", rekao je Stoltenberg i dodao da je za to potrebno ukloniti pravne, carinske i infrastrukturne prepreke.

Jedna od inicijativa koja se razmatra je ostvarivanje kapacitet zemalja NATO da u roku od 30 dana rasporede 30 mehanizovanih bataljona ( jedan bataljon ima imeđu 600 i 1.000 vojnika zavisno od zemlje) 30 eskadrila i 30 borbenih aviona da bi mogli da se suprotstave vojnoj operaciji Rusije, koja je identifikovana kao potencijalni agresor.