Virus Nipah, čija je epidemija izbila u Indiji i dosad odnela najmanje 10 života, relativno je nova pretnja čovečanstvu, za koju još nema ni vakcine, ni leka.


Ime je dobio po selu Sungai Nipah, u Maleziji, gde je prvi put identifikovan 1998. godine.


Infekcija virusom Nipah može izazvati encefalitis - agresivu upalu mozga. Period inkubacije traje između pet dana i dve nedelje, a prvi znaci bolesti se pojavljuju tri do 14 dana nakon toga.


Prvi simptomi su groznica, povraćanje i teška glavobolja, kod nekih pacijenata i akutni respiratorni sindrom. Njih prate dezorijentisanost, malaksalost i mentalna konfuzija. U roku od dan-dva, bolest može da dovede do kome i smrti. Smrtnost zaraženih virusom Nipah je visoka - 70 odsto.


PROČITAJTE JOŠ: Virus gripa smrtonosniji od rata


Najčešći prenosioci u prirodi su slepi miševi koji se hrane voćem i tako virus prenose na životinje i ljude.


Prva epidemija koja je izbila u Maleziji, najpre se pojavila među svinjama, a sa njih se prenela na ljude. U nastojanju da zaustave epidemiju, vlasti su naredile ubijanje miliona svinja. Bilans te epidemije bio je oko 300 zaraženih, od kojih je oko 100 preminulo u roku od godinu dana.


Nedavne epidemije potvrdile su da se virus Nipah prenosi direktnim kontaktom sa inficiranim ljudima, kao i sa domaćim životinjama, kao što su goveda i svinje.


Može se preneti i ishranom zaraženim voćem. U Bangladešu je 2004. godina došlo do epidemije kada su ljudi pili sok od drveta urme. Istaživanje je otkrilo tragove pljuvačke i urina slepih miševa na urminim stablima.


PROČITAJTE JOŠ: Virus afričke svinjske kuge neće lako do srpskih sendviča


Za nedavnu epidemiju u indijskoj državi Kerali veruje se da je povezana sa mrtvim slepim miševima nađenim u bunaru jedne porodične kuće u Čangarotu. Infekcija se raširila među članove porodice i prenela se na druge ljude koji su sa njima bili u kontaktu, navodi Dojče vele.


Zasad ne postoji vakcina protiv Nipaha, ni za ljude ni za životinje. Jedini tretman je intenzivna nega. Pored toga, zaraženi se smeštaju u karantin da bi se sprečilo širenje virusa, i sprovodi se regularni kontrolni protokol.


Ljudima u pogođenim oblastima savetuje se, kako se ne bi zarazili, da izbegavaju izlaganje i kontakt sa obolelima, kao i sa domaćim životinjama. Takođe ne bi trebalo da jedu lokalno sveže voće, niti da piju voćne napitke.


Vlasti u Kerali trenutno su u stanju visoke pripravnosti i uspostavile su medicinske kampove radi kontrole i sprečavanja širenja virusa. Pored toga, među stanovništvom je pokrenuta kampanja upoznavanja sa svim detaljima bolesti, a data su i posebna uputstva o izbegavanju rizičnog ponašanja.