NATO vežba i usred sovjetskih baza

POSLE Samita NATO u Poljskoj gde je doneta odluka da se u Estoniji, Letoniji i Litvaniji i Poljskoj stacioniraju četiri bataljona koji će imati od 800 do 1000 vojnika, već su počeli sa razgovorima o lokacijama gde će stići vojnici. Prva četiri bataljona biće iz SAD, Nemačke, Britanije i Kanade. Druge zemlje će ukazivati različitu podršku tim bataljonima.

- U tri baltičke zemlje su tri stara velika aerodroma koja su modernizovana. Osim toga, NATO sada koristi veliku vojnu vazdušnu bazu u Rumuniji u Deveselu, a u Poljskoj kraj Šćecina - objašnjava ruski geopolitičar Leonid Grigorijevič Ivašov.

- Zbog toga što će jedinice NATO menjati lokacije može se zaključiti da će oni spremati infrastrukturu za brigade koje će imati i teško naoružanje. Cilj je da se u baltičkim zemljama stvore uslovi da se prebace brigade brzog reagovanja - objašnjava Vladimir Jevsejev, rukovodilac Odeljenja evroazijskih integracija i razvoja Šangajske organizacije za saradnju.

Vojni eksperti Letonije počeli su konsultacije sa Kanađanima o tome gde bi trebao da bude smešten njihov bataljon. Domaćini predlažu da vežbanje ratovanja u gradskim uslovima bude u bivšoj sovjetskoj bazi Skrunda-1, na zapadu Letonije. Bataljon NATO će u Letoniji doći u proleće 2017. ali do tada treba obezbediti kasarne i poligone za vežbanje.

SKRUNDU je napravila sovjetska armija sedamdesetih godina prošlog veka i godinama je bio zatvoreni gradić. U njegovim najboljim danima on je imao 2,5 hiljade ljudi - vojnika i oficira i članova njihovih porodica. Na toj teritoriji su bili, za to vreme, najsavremeniji radari kojima se pratilo lansiranje balističkih raketa i prognoziralo njihovo pojavljivanje na rastojanju do šest hiljada kilometara.

Posle raspada SSSR-a Rusija je jedno vreme unajmljivala tu teritoriju jer nije imala druge radare sa kojima je mogla da prati celu Evropu i deo Atlanskog okeana. Ali kad je Letonija poželela da stupi u NATO više nije htela da produžava ugovor sa Rusijom, pa je ruska vojska morala da napusti njenu teritoriju do 1999. godine.

O PLANOVIMA NATO može se pročitati u analizama koje je napravio Atlantski savet, američki nevladin analitički centar koji se zapravo bavi ideologijom razvoja NATO, pod nazivom "Oružje za suzdržavanje - kako Poljska i NATO trebaju da se suprostave preporodu Rusije". Autori su penzionisani britanski general Ričard Širef koji je donedavno bio zamenik glavnog komandanta Objedinjenih snaga NATO u Evropi, i Britanc poljskog porekla Macej Šćitkovski koji je jedno vreme bio savetnik ministra odbrane Poljske.

Poruka je jasna. Rusija agresivnom politikom preti Zapadu pogotovo iz Kalinjingradske oblasti gde ima flotu i rakete "iskander". Autori smatraju da Rusija lako može da izmisli povod da napadne Evropu.

Ruski vojni analitičar Jurij Zverjev kaže da ta publikacija ne bi zaslužila veliku pažnju kad se ne bi znalo da je zadnjih godina direktor Atlanskog saveta bio Džejms Džons koji je postao savetnik za bezbednost Baraka Obame, a pre njega je bio senator Čak Hejgel koji je bio ministar odbrane SAD. Sadašnji direktor Atlantskog saveta je Džon Hantsman bivši gubernator države Juta i bivši ambasador u Kini.

JURIJ Zverjev objašnjava da spomenuti ljudi iz Atlantskog saveta predlažu da se u Poljskoj stacioniraju avioni F-16 koji bi mogli da nose atomsko oružje kojim bi se, ako dođe do sukoba, uništila Kalinjingradska oblast.

Autori izveštaja pišu i o mogućem desantu iz Poljske na Kalinjingradsku oblast kao i uništenju velikog radara u Pionersku koji se nalazi oko 60 kilometara od poljske granice.

- Ne mogu da zamislim da bi neki ruski penzionisani general na sajtovima pisao o tome kako bi u Poljskoj na spisku ciljeva trebali biti Gdanjsk, Varšava... - kaže Jurij Zajcev, komentarišući ovu studiju.

Građanima Rusije je jedina prava uteha to što je atomski potencijal njihove zemlje toliko moćan da nikome ne pada na pamet da ih napadne.