„Ratni savet“ protiv Rusije

Pregovori sirijske opozicije i vlasti najavljeni su za 25. januar u Ženevi, pod kapom Ujedinjenih nacija, ali do njih izgleda neće doći.
Savet bezbednosti je održavanje ove konferencije postavio kao cilj u decembru, kada je jednoglasno doneta rezolucija 22 54, ali su se pojavile razlike u njenom tumačenju.

„Neće biti šteta ako se početak pregovora odgodi za koji dan“, rekao je predstavnik Stejt departmenta Mark Toner.

Vitalij Čurkin, predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama, objasnio je da neke članice Saveta bezbednosti sabotiraju konferenciju o Siriji.

„Poslednjih nedelja smo bili svedoci pokušaja nekih članica Saveta bezbednosti da dramatizuju humanitarnu situaciju u Siriji, povezujući odluku o početku pregovora sa humanitarnim pitanjima. U tome vidimo pokušaj da se poremete pregovori“, rekao je Čurkin televiziji „Rusija 24“.

Humanitarna situacija u sirijskom gradu Madaji je početkom januara postala lajtmotiv u obraćanjima zapadnih diplomata. SAD su tražile od Rusije da „izvrši uticaj na Asada“ da omogući prilaz humanitarnim konvojima „svim Sirijcima, naročito onima u oblastima pod opsadom, poput Madaje“.


Francuski ministar Loran Fabijus je u Parizu razgovarao sa predstavnikom sirijske opozicije u Parizu, Rijadom Hidžabom, o „neophodnosti da Sirija i Rusija prekinu vojne operacije protiv civila, posebno u Madaji i drugim gradovima koji su pod opsadom režimskih snaga“.

Zašto je to postala tema pred pregovore u Ženevi?

Teška situacija u sirijskim gradovima na prvim linijama fronta nije nepoznata. Dokument koji je objavio američki list „Forin polisi“ pokazuje da su UN znale za tešku humanitarnu situaciju u Madaji od oktobra. Patnje naroda u ovom gradu se, objasnili su predstavnici UN u ovoj zemlji, ne razlikuju od patnji u drugim gradovima u kojima se vodi građanski rat.

„Nije mi teško da kažem da se radi o istovetnoj situaciji koju nalazimo u svim drugim gradovima u kojima se opsada koristi kao ratna taktika“, rekao je koordinator za humanitarne akcije UN u Siriji. Prema procenama jedne američke nevladine organizacije, više od milion ljudi u Siriji živi u gradovima pod opsadom.

Zašto onda ovo iznenadno zanimanje za Madaju? Selektivni pristup ukazuje na političku manipulaciju.

Ovaj grad važi za sedište grupa koje se bore protiv Bašara el Asada, onih koje podržava Zapad. Protiv njih se bore pripadnici libanske šiitske grupe Hezbolah.

Kada je reč o situaciji u gradovima pod opsadom koje zapadni mediji nazivaju „bastionima režima“, patnja stanovništva se umanjuje.

Humanitarna situacija je izgovor koji krije neslaganje glavnih aktera sirijske krize oko toga ko će da učestvuje u mirovnom procesu.

Ni posle susreta Lavrova i Kerija nema dogovora o tome ko bi trebalo da predstavlja opoziciju. Organizacije koje Rusija smatra terorističkim za Zapad su sasvim prihvatljive jer se bore protiv sirijskog predsednika.

Zapad iritira što ruska avijacija bombarduje položaje džihadista iz Nusra fronta, povezanih sa Al Kaidom i salafističkih islamističkih grupa koje su ujedinjene u Islamski front, poput grupe El Šam koju podržavaju Saudijska Arabija i Katar, čiji je cilj da „sruše Asadov režim i zamene ga pravednom Islamskom državom“.

Al Kaida je postala prihvatljiva za Zapad jer su njeni pripadnici korisni u rušenju sirijskog režima.
„Želeo bih da pojačamo saradnju i koordinaciju sa Rusijom u borbi protiv terorista DAEŠ-a, ali isključivo protiv DAEŠ-a, jer je ta teroristička organizacija naš neprijatelj“, rekao je francuski predsednik Fransoa Oland u obraćanju diplomatama u Parizu, najavljujući intenzivnije napade koji ne treba da prave probleme „umerenoj sirijskoj opoziciji“.

Pozicije Pariza su u istoj ravni sa Vašingtonom. Francuska je nakon terorističkih napada u Parizu 13. novembra pozvala na jedinstvenu međunarodnu koaliciju u borbi protiv DAEŠ-a, u savezu sa Rusijom, ali su njenog predsednika u Beloj kući zbog toga povukli za uši.

Zato na skup „ratnog saveta“ za borbu protiv DAEŠ-a koji je u četvrtak održan u Parizu, na kome su učestvovali ministri odbrane sedam zemalja — SAD, Francuske, Australije, Velike Britanije, Italije i Holandije — nije pozvana Moskva. Šef Pentagona Ešton Karter rekao je nakon sastanka da je ruska strategija „loša“ i da, ukoliko se ne promeni, „nema osnova za zajedničku saradnju“.

Neslaganje o tome ko je neprijatelj u Siriji i ko treba da predstavlja opoziciju u Ženevi ukazuju na različito tumačenje rezolucije UN 22 54. Ona ne predviđa, na primer, odlazak sirijskog predsednika Bašara el Asada, na čemu je insistirao Fabijus na sastanku sa sirijskim opozicionarom.
Ova situacija podseća na rezoluciju o Libiji 2011. godine, koja je takođe jednoglasno izglasana, a koju su Francuska i Velika Britanija iskoristile da napadnu ovu zemlju, uz podršku NATO-a, sa posledicama koje su poznate.


(sputniknews)