Bild: Lavina azilanata - do 300 000 ljudi u Nemačkoj

BERLIN - U Nemačkoj se ove godine očekuje najmanje 250 000 azilanata, što će biti rekordan broj posle dvadesetak godina, proizilazi iz jednog dokumenta Savezne službe za migrante i izbeglice (BAMF) u koji je tabliod "Bild" imao uvid.

BAMF prognozira, takođe, da će biti i oko 50 000 onih, koji će ponoviti svoj zahtev za azil i da će sa oko 300 000 ljudi ukupno to biti najveći broj zahteva od 1994. godine, kada je u Nemačkoj bilo podneto 322 000 molbe.

U ovoj godini se očekuje 50 odsto zahteva za azil više nego lane, kada je ukupno podneto 202 800 molbi.

Kao osnovu za ovakav razvoj situacije u ovoj godini, BAMF navodi sirijsku i ukrajinsku krizu i pogoršanje situacije u Iraku, prenosi "Bild".

"Takav razvoj će biti za nas ekstremni izazov. Sada se o azilantima mora brže odlučivati. Mora biti jasno da li će se ići u pravcu integracije ili obaveze povratka", rekao je ministar unutrašnjih poslova Saksonije Markus Ulkih.

Kada je reč o građanima Kosova, statistika kaže da je od početka ove godine do 12. februara, oko 18 000 ljudi ušlo u Nemačku sa željom da postanu azilanti.

BAMF je najavio da počinje sa radom na ubrzanim odlukama o zahtevima kosovskih Albanaca za azil u Nemačkoj, čime se želi pokazati da ljudi sa Kosova nemaju šansi da postanu azilanti, izjavio je šef ove službe Manfred Šmit.

"Time želimo ljudima na Kosovu da pošaljemo jasan znak da podnošenje zahteva za azil nema nikavog izgleda na uspeh u Nemačkoj", rekao je Šmit pre par dan za list "Rajniše post", koji piše da BAMF želi da se nadležni u pokrajinama Severnoj Rajni Vestfaliji, Bavarskoj, Baden-Virtembergu i Donjoj Saksoniji koncentrišu na donošenje odluka o zatevima za azil građana Kosova.

O svim zahtevima sa Kosova bi trebalo da, onako kako politika zahteva, odlučuje u roku od 15 dana, navodi ovaj list.

Oko 18 000 građana Kosova raspoređeno je po nemačkim pokrajinama, a nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova je nedavno upozorilo da taj drastični rast broja azilanata predstavlja opasnost za destabilizaciju Kosova i celog regiona.

Najviše pogođene lavinom azilanata su, kako se navodi, četiri nemačke pokrajine-Donja Saksonija, Severna Rajna Vestfalija, Bavarska i Baden-Virtemberg, a osim toga postoje i problemi vezani za smeštajne kapacitete.

Prema stavu nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, problematičan je, takođe, i veliki broj ljudi sa Kosova, koji nemaju pravo na azil i kojima su krijumčari dali lažne nade u vezi sa izgledima za sticanje azilantskog stausa.

U saopštenju se s tim u vezi ukazuje da je broj odobrenih zahteva za azil građanima Kosova u 2014. godini bio 1,1 odsto od ukupno podnetih molbi, a u januaru ove godine svega 0,3 odsto.

Nemačka i njene pokrajine su, kao reakciju na drastični rast broja izbeglica, uvele brojne mere, među kojima je, kako se kaže, uvođenje prioriteta za obradu zahteva građana Kosova.

Osim toga, podnosioci zahteva sa Kosova za azil u Nemačkoj moraju, ako je moguće tokom celog postupka, ostati u prvom prihvatnom centru, kako bi se postupak ubrzao i skratio na idelne dve sedmice.

U saopštenju se kaže da Nemačka, pored policijske pomoći na mađrasko-srpskoj granici i podrške kroz Frontex i Eulex misije na Kosovu, planira i nove mere.