Dušan Proroković: Pobeda Sirize drma Evropu

POBEDA političkog pokreta "Siriza" na upravo održanim izborima u Grčkoj uzdrmala je Evropu. Po čemu se razlikuje ova "koalicija radikalne levice" od ostalih političkih stranaka?

Najkraće rečeno, to je antisistemska stranka. Živimo u vremenu "trijumfa liberalizma" i u glavnom toku evropske politike se uopšte nije dovodio u pitanje tekući ideološko-politički diskurs. Menjaju se stranke na vlasti, ali sistem u suštini ostaje isti. Političke partije su vremenom postale samo puki servis za zadovoljavanje interesa krupnog kapitala kroz institucije sistema. "Siriza" se oštro suprotstavlja neoliberalnoj reformi sistema penzionog i socijalnog osiguranja, zahteva više poreze za velike (multinacionalne) kompanije, obećava značajno oporezivanje luksuznih dobara i zabranu špekulativnih "finansijskih derivata", kao i borbu protiv široko rasprostranjenih tajnih mera banaka. Među najvažnijim programskim stavovima jeste da će Grčka izaći iz "katastrofalnih mera štednje" i tražiti nove pregovore sa poveriocima.

U stanju u kojem se nalazi Grčka, posle petogodišnjeg sprovođenja bolnog programa štednje, nije čudo što su se birači masovno okrenuli "radikalnoj levici". Mere štednje nisu donele rešenje za grčku ekonomiju, već su stanovništvo gurnule u novu spiralu zaduživanja.

Ovaj pokret, inače, nije nastao preko noći. Registrovan je pre jedne decenije, a njegovi temelji udareni su još 2001. godine kada je više levičarskih stranaka oformilo poseban blok - "Prostor za jedinstvo i zajedničku akciju levice". Harizmatični lider i novi premijer Aleksis Cipras je svoju poziciju u zemlji gradio strpljivo i u mnogobrojnim političkim duelima.

Pobeda "Sirize" i dolazak na čelo vlade Ciprasa su, dakle, mogli da se naslute. Zbog toga deluje čudno kako su centri političke i finansijske moći u Evropi dočekali "prevrat" u Grčkoj?! Prve reakcije lidera evropskih država bile su pomalo konfuzne, uglavnom obojene ljutnjom, nerazumevanjem i čak pretnjama. Iz EU Ciprasu čak niko nije ni kurtoazno čestitao na pobedi. Samo ga je pozvao predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, da mu prenese kako EU neće otpisivati dugove Grčkoj.

Ipak, ne treba misliti da je EU dešavanja u Grčkoj dočekala nespremna. Spremili su se u Briselu i to vrlo dobro. Samo će taktika koju će primenjivati biti posebna. Sa jedne strane, Ciprasu će biti jasno stavljano do znanja da sa stavovima sa kojima je pobedio u kampanji nije dobrodošao u Brisel. Koristiće se i razni institucionalni mehanizmi da se "finansijska omča" oko grčkog vrata i dalje zateže. Sa druge strane, grčkom premijeru će biti ponuđeni razni ustupci u pregovorima i ublažavanje retorike, ukoliko popusti u svojim doktrinarnim stavovima. Zbog toga je dan posle izbora, stigao poziv od predsednika Francuske, da dođe u zvaničnu posetu Parizu. Ovoga puta, za "nuđenje šargarepe" zadužen je Fransoa Oland. Slavoj Žižek, podvlačeći da ne treba potcenjivati "rušilačku snagu međunarodnog kapitala, posebno kada je u sprezi sa sabotažama na koje je spremna korumpirana klijentelistička grčka birokratija", navodi kako "to izaziva novu bojazan: ne od iracionalnog ponašanja Sirize posle pobede, nego strah da će Siriza prihvatiti racionalan prljavi kompromis koji će razočarati glasače i čije obnovljeno nezadovoljstvo više neće biti pod kontrolom Sirize". Kada je već na izborima pobedila antisistemska stranka, u Briselu će poraditi na tome da od nje naprave sistemsku. Ili, slikovitije opisano: pokušaće da je pretnjama primoraju ili nekakvim sitnim ustupcima potkupe da promeni svoju ideološku platformu. Posle toga - sve će se nastaviti po starom.

Da li će Cipras izdržati ovaj pritisak i odoleti iskušenjima? To zavisi od puno faktora. Tek, posle pobede "Sirize" se pokazalo da postoji i druga Evropa, da "evropsko" ne stanuje samo u institucijama EU u Briselu. Podrška Ciprasu stigla je od niza uticajnih političkih partija i pojedinaca iz Francuske, Španije i Italije. To je ohrabrilo ostale antisistemske stranke, u drugim članicama EU, da veruju kako se nešto slično može desiti i u njihovim zemljama.