PARIZ
OD STALNOG DOPISNIKA

PROŠLA je još jedan godina i za korak više nas približila pitanju koje opseda sve koji od novina žive ili u njihovim sadržajima svakodnevno uživaju: hoće li dnevna štampa preživeti? Kakva je sudbina čeka u jeku elektronskog bleska i da li će smoći snage da doživi preporod? To su samo neke od nedoumica koje lebde oko profesije čiji koreni vuku još ka izumitelju štamparske prese Johanu Gutenbergu, u sredinu 15. veka, i ka prvoj svetskoj nedeljnoj periodici „Relacije“, koju je 1605. godine počeo da štampa Johan Karolus u Strazburu.

Nema sumnje, vremena su teška. Informaciona tehnologija je preuzela primat, vesti putuju brzinom munje, događaji slede jedan drugi, kao na traci. Pametni telefoni i društvene mreže napravili su izveštača od svakog čoveka. Dovoljan je jedan klik na tastaturi, pa da se pred očima raširi lepeza vesti iz najrazličitijih kutaka planete. Štampa ostaje onima koji vole šuštanje hartije, imaju naviku da je gustiraju uz kaficu i očekuju objedinjenu informaciju.

Da bi preživeli, štampani mediji su, tamo gde žive isključivo od tiraža, krenuli u besomučnu trku senzacionalizmom i ekskluzivitetima, koja polako počinje da gubi granice.

U trenutku kada briselska administracija traži da država povuče svoj udeo vlasništva iz medija, postavlja se pitanje mogu li, uopšte, danas novine da prežive bez državnih subvencija, a da pritom izveštavaju objektivno, o svakodnevnim brigama i zadovoljstvima prosečnog čitaoca, bez posezanja za bombastičnim tračevima i najneverovatnijim otkrićima? Da se realno izveštava s događaja, pruži prava informacija? Da se, objektivno, kritikuju i hvale, i vlast, i opozicija, i najverniji oglašivač? Da se spusti lopta. Da, na primer, prva vest bude storija o mački koja je iz zapaljene kuće izvukla, jedno po jedno, devet svojih mačića, a onda, oprljena do gole kože, klonula pored njih da ližući vida rane?

POMOĆ FRANCUSKE DRŽAVE POJEDINIM IZDANjIMA (U EVRIMA)* „Figaro“ 16.179.637
* „Mond“ 16.150.256
* „Parizjen Ožurdui“ 11.997.569
* „Uest Frans“ 10.443.192
* „Kroa“ 10.435.028
* „Telerama“ 10.106.985
* „Liberasion“ 9.832.531
* „Nuvel Obs“ 8.284.007
* „Imanite“ 6.898.645
* „Savremena žena“ 2.876.255
* „El“ 2.615.160
* „Mikijev žurnal“ 541.323
* „Klozer“ 533.221
* „Medicinski nedeljnik“ 328.641
* „Moto - magazin“ 173.788

Francuska štampa se diči još koliko-toliko sačuvanom objektivnošću i raznolikošću informacija u današnjem nemilosrdnom svetu kapitala, a to im uglavnom omogućavaju baš državne dotacije. Jer, praktično da nema lista koji u ovoj zemlji ne dobija obilatu pomoć iz republičke kase, od najtiražnijih dnevnih novina, do štampe požutele od trača. Štampani mediji u ovoj zemlji obrnu godišnje sedam milijardi evra, a država ubrizga bar još milijardu! Finansiraju se pluralizam mišljenja, distribucija, medernizacija, nedostatak reklama, otplata zaostalih dugova i kredita.

I pored toga, stanje u francuskim pisanim sredstvima informisanja je teško. U prvoj polovini ove godine, prodaja dnevne štampe opala je za 3,5 odsto, koliko za celu prethodnu godinu. Zbog toga se nadovezuju socijalni progami, otpuštanja, prekvalifikacije, zatvaranje radnih mesta.

Sociolozi kažu da je potrebno imati viziju i pratiti svoje doba, pa čak, ići ispred njega. Zato su neki mnogo uložili u elektronsku verziju svojih izdanja i praktično se preorijentisali samo na ovu vrstu difuzije, smatrajući da je vest, čim izađe iz štampe, praktično već zastarela. Drugi, iz raznoraznih razloga, i dalje insistiraju na staroj dobroj hartiji.

Stradaju i trafikanti, koji sada sve više u Francuskoj prodaju razne džidžabidže i nusproizvode, jer kažu da od slabe prodaje novina ne bi mogli da prežive, iako primerak ovde košta od evro do dva.

Ipak, i pored svega, iako trenutno klimavog zdravlja, štampa opstaje. Već dvadesetak godina pesimisti joj predviđaju odumiranje i gašenje, ali ništa od toga. U šumi belosvetskih informacija, neko mora da odabere i sve složi na svoje mesto. Tu se danas vidi glavna uloga pisanih medija. Zato je sve više onih koji predviđaju trijumfalni povratak novina, kad splasne moda digitalne ere. Onako kako je uspeo radio, kome su predviđali crne dane s pojavom televizije, ali koji je našao svoje mesto pod medijskim krovom i višestruko razvio svoju funkciju. Knjiga i novine će preživeti, ili svet više neće biti onakav kakvim ga znamo.