PARIZ
OD STALNOG DOPISNIKA

MLEČNE žlezde kao teniske loptice, bubrezi veličine kajsije, ogromne maligne lopte na vratu... Stravične fotografije pokusnih pacova hranjenih genetski modifikovanim kukuruzom obišle su svet. Francuski naučnik Žil Erik Seralini je pokazao opasnosti od transgenetskih kultura.

Profesor iz grada Kaena je dve godine vršio istraživanja u najvećoj tajnosti. Deset pacova su podelili u tri grupe: prvu su hranili samo kukuruzom veštački izmenjenog genetskog sastava pod oznakom NK609 proizvođača "Monsato", drugu istim ovim kukuruzom tretiranim najrasprostranjenijim herbicidom "rundap", dok su trećoj davali običan kukuruz prskan istom supstancom. Rezultati su strašni.

Kritike su odmah počele da pljušte. Francuski Visoki savet za biotehnologije i Agencija za sanitarnu bezbednost su se u kritikama udružili sa čak šest francuskih akademija, za poljoprivredu, medicinu, farmaciju, nauku, tehnologiju i veterinu. Nešto ranije, drvlje i kamenje na Seralinijev rad, objavljen sredinom septembra, osuli su Evropska agencija za sanitarnu bezbednost i naučna revija "Ishrana i hemijska tehnologija" (Food and chemical tohicology).

Svi kritikuju profesorovu metodologiju. Seralini je, ipak, postigao cilj. Iako se institucije ne slažu, svi se sada zalažu za novo, detaljno proučavanje štetnosti genetski modifikovanih biljaka.

Francuski Visoki savet za biotehnologije je istakao da na zabrinutost javnosti treba odgovoriti nezavisnom studijom. Etički komitet je predložio da i Seralini bude deo istraživanja. Profesor se složio, ali traži da do objavljivanja novih rezultata transgeneteski kukuruz bude zabranjen.

Premijer Ero je zatražio od resornih ministara da ovo pitanje iznesu na evropski nivo. Ministar poljoprivrede Stefan Fol je zatražio brisanje dosadašnjih evropskih pravila i utvrđivanje novih mera za autorizaciju i kontrolu genetski modifikovanih biljaka i pesticida!

Postavlja se pitanje šta se do sada čekalo, budući da je prošlo 12 godina od uzgoja prvog genetski modifikovanog kukuruza. Sporna sorta NK603 se gaji u SAD, Kanadi i Brazilu i dozvoljena je u ljudskoj ishrani. U Evropi je zabranjena 2005.

Ljudi često ne znaju, a i ne mogu da znaju šta jedu. Jedino su neke vrste modifikovanog kukuruza "šećerca" dovozljene za direktnu upotrebu u Evropi, ali to treba da se naznači na ambalaži. Genetski modifikovani kukuruz, uljana repica, soja ili šećerna repa mogu, međutim, da se nađu kao sastojci u brašnu, hlebu, keksu, ulju, gotovim jelima.

Ove biljke se koriste za ishranu životinja, a meso, mleko ili jaja ne podležu toj vrsti etiketiranja. Istraživanje je pokazalo da je zbog svega zabrinuto 79 odsto Francuza.