MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA

RUSIJA će ponovo imati raketne vozove, koji će brzo menjati lokaciju i biće gotovo nemoguće otkriti ih špijunskim satelitima iz kosmosa. Rakete su smeštene u pokrivenim vagonima sličnim hladnjačama. Kada će se na šinama pojaviti novi raketni vozovi još se ne zna ali moskovski nedeljnik „Argumenti nedelje“ tvrdi da se neće čekati dugo, jer se prva informacija o tome pojavila 2009.
Novi vozovi biće naoružani lakšim raketama sa čvrstim gorivom, najverovatnije tipa „jars“, koje mogu da nose od četiri do šest bojevih glava. U vreme SSSR-a prvi voz s raketama se pojavio 1985. Do 1991, napravljeno je 12 takvih vozova sa 36 raketa. Svaka raketa mogla je da nosi deset bojevih glava snage po 550 kilotona. Dogovorom o razoružanju iz vremena Gorbačova ti raketni vozovi su prestali da se kreću po teritoriji SSSR-a i posle su otišli u staro gvožđe.
Pravljenje novih ruskih raketnih vozova je jedan od odgovora na američku protivraketnu odbranu, kojom oni okružuju Rusiju. U Moskvi ne skrivaju da su pregovori s Amerikancima došli u ćorsokak i da su minimalne šanse da se postigne dogovor, jer Vašington ništa ne čini da se postigne kompromis. Amerikanci nisu spremni da potpišu dogovor da njihovi pretači i radari neće biti okrenuti ka Rusiji, već hoće da im Rusi veruju na reč.
Glavni ruski pregovarač Dmitrij Rogozin, potpredsednik vlade, kaže da je sadašnji američki raketni „štit“ deo ofanzivnog oružja prema Rusiji.
- Protiv koga će biti američki presretači u norveškim fjordovima? Da sa njima možda ne nameravaju da zaustavljaju rakete iz Irana ili iz Severne Koreje? - upitao je Rogozin i sam odgovorio: - Postavljaju presretače protiv ruskih raketa.
Rogozin se, dakle, ne slaže s generalnim sekretaro NATO Andersom Fog Rasmusenom da „Rusija uzalud troši novac na novo oružje, zbog izmišljenog protivnika na zapadu“.
Za vreme nedavnog boravka u Briselu, gde je održan Savet NATO - Rusija, načelnik Generalštaba Nikolaj Makarov je rekao:
- Teškoće u dijalogu samo rastu, jer nas ne žele da čuju, pa je Rusija prisiljena da pripremi svoj odgovor.
U sovjetsko doba, jedan raketni voz imao je sedam vagona. Onaj vagon u kome je bila raketa mogao je brzo da skloni krov. Raketa je bila teška 104 tone, a dugačka 22 metra.

LAVROV: OBJEKTIVNA OPASNOST
ZAŠTO Rusija mora da odgovori na američku protivraketnu odbranu, govorio je ove nedelje i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
- Ne tvrdim da je cilj Amerikanaca da stvore nama probleme, ali su karakteristike njihovih presretača takve da objektivno mogu da prave probleme našim raketama. Američki „štit“ remeti atomski paritet - objasnio je Lavrov.
Iako je kategorički kazao da Hladnog rata više neće biti, neosporno je da će se trka u naoružanju narednih godina samo pojačavati, a osim Amerike i Rusije u njoj će učestvovati sve primetnije i Kina.