RUDO- Pravo na Opštinske studentske kredite u školskoj 2019/2020. godine, u Rudom nemaju brucoši, koji su, pre 15 godina, pohađali osnovnu školu, od prvog do petog razreda Osnovne škole, van teritorije opštine Rudo, a imali su prebivalište na teritoriji opštine Rudo.To pravo, ne gube, ako su, posle „petog“, više razrede OŠ i Srednje škole, pohađali, recimo u susednom Priboju, kakav je najčešći slučaj zbog blizine granice, ili u Užicu.

Pročitajte još: Prekomerno rasipanje u Doboju: Budžetski korsnici preterali u javnoj potrošnji

- Da nije žalosno, bilo bi smešno. Ja u Priboj, iz sela Jelića, šaljem četiri kćerkice u Pribojsku OŠ „Branko Radičević“, a bar deset razloga imam za to. U Priboju mi za njih daju dečiji dodatak, besplatne knjige i besplatan prevoz školskim autobusom. U Rudom sam, i kao mlad vojnik u Bileći, gde me zatekao rat u BiH, a okončao sam ga u Rudom, bio i ostao bez posla. Isti slučaj je i sa mojom suprugom, rodom iz Kragujevca. Na prvo dete u RS, nema se pravo na doplatak, uz objašnjenje da je rođeno iz ljubavi, kao da ovo drugo troje nismo izrodili iz ljubavi. Da čovek ne poveruje, a tako je. Nisam mogao dobiti dečiji dodatak ni na tu decu „van ljubavi“, jer mi je supruga zadržala ličnu kartu Kragujevca. I danas smo i ona i ja bez posla, baš kao i porodica Žarka Pjevčevića, čije troje dece, idu sa mojom u Priboj. Iz Jelića u Priboj, modernu školu, savremeno opremljenu, sa školskom kuhinjom, fiskulturnom salom i kabinetskim učionicama opremljenim računarima, ide 15. đaka iz Jelića. No nadati se da će uskoro pasti i ova Vlast u Rudom , a sa njima i nakaradna Odluka o stipendijama -kaže za „Novosti“ Slavenko Topalović iz sela Jelića u opštini Rudo.

Neuporediva je usporedba učionice u Priboju i ruđanskom Uvcu, gde smo na nastavi, zatekli Milicu Miković i njenog učitelja Nikolu Krivokapića, koji na Uvac dolazi iz rodnog Priboja, a u kombinovano odelenje sa dva učenika drugog, jednog iz trećeg i dva iz četvrtog razreda, provodi radni dan. Tu nema ko sa kim da se poigra na školskom odmoru, a o socijalizaciji dece da se i ne govori. Oduvek su se Ruđani školovali u pribojskim osnovnim srednjim školama, a roditelji im radili u „FAP“-u, „Poliesteru“ i drugim preduzećima i ustanovama Priboja.Na području opštine Rudo, sada ima preko 1.000 Pribojskih penzionera. Stavljati sada tu „rampu“, van je svake pameti.

-Mnogo dece sa Uvca ide u školu u Priboj, neki i iz najbližeg komšiluka Školi „Boško Buha“, čije je sedište u Štrpcima, a nadležna je za područne petorazredne škole na Uvcu u Mokronozima, Mioču, Budimliji i Trnavcima. Po meni, za to nema opravdanja, mada se sa time ne slaže većina ovdašnjih meštana –kaže za naš list učitelj Nikola Krivokapić stanovnik Priboja.

Učiteljevo mišljenje ne dele deca Filip Jaćimović, Milan Vidović, Tamara Ranitović, Branislav Lučić…

sa kojima je u školskom autobusu,“Janjušević“, vozača Jasmina Džadžifejzovića, od graničnog prelaza na Uvcu, preko Gornjeg Uvca, kružno do blizu Štrbaca i u povratku do Doljeg Uvca i Jelića, provozao se i autor ove priče.

-U našim seoskim školama nema pripremne nastave za „prvačiće“, a roditelji nas od malih nogu vode u obdanište u Priboj, koje se nalazi uz samu PŠ „Branko Radičević“.Tu nam je sve poznato, a drugari iz obdaništa su nam i drugari u učionici od 1 do 5. razreda- kažu deca iz autobusa.

Da sve još bude tragikomičnije, svojom Odlukom, lokalni parlament, ne štite radna mesta učitelja sa prebivaliuštem iz Rudog, jer nastavu na Uvacu, izvode učitelj i učiteljica, stanovnici Priboja iz kojeg svakodnevno vozare do Uvca i nazad u Priboj.

Odluka SO Rudo o „kazni“