Komemorativni skup u čast generalu Manojlu Milovanoviću održan je u petak u Banskim dvorima.

Počast jednom od najvećih junaka Republike Srpske, vojskovođi, strategu, oficiru, funkcioneru, čovekoljupcu odali su porodica, prijatelji, pripadnici VRS, kao i mnogi drugi zvaničnici.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je na komemoraciji u Banjaluci povodom smrti general-pukovnika Vojske Republike Srpske Manojla Milovanovića da je general Milovanović bio najvažniji ministar u Vladi Republike Srpske 1998. godine, ali i da je celi život ostao aktivan u borbi za Republiku Srpsku.

- Za generala Milovanovića bilo je dovoljno da kažete general, to je ono što je obeležilo njegov status. On se nikada nije deklarisao u nekakvom političkom smislu, njegova jedina partija je bila Republika Srpska, rekao je Dodik u obraćanju na komemorativnom skupu.

Foto Srna

On je podsjetio da je sa generalom Milovanovićem provodio jedno intenzivno i teško vreme daleke 1998. godine kada je Republika Srpska bila u potpunoj konfuziji, rasparčana i podeljena na tromeđi između Dervente i Prnjavora i kada je prijetila opasnost da Srpska nestane, a ne da opstane.

- Tada sam dobio mandat da sastavim Vladu Republike Srpske i predložio sam generala Milovanovića za ministra odbrane Republike Srpske. On je pristao da bude ministar jer smo u tom ključnom trenutku trebali da objedinimo Republiku Srpsku", istakao je Dodik.

On je rekao da je težak trenutak za Republiku Srpsku bilo NATO bombardovanje SR Jugoslavije.

Pročitajte još - MANE BIO BEZ MANE: Ko je bio General Milovanović

- Radili smo ono što smo mogli. General Milovanović bio je tada spreman da žrtvuje svoj status da pomogne Srbiji, ali to nije značilo da je to trebalo da se desi. Trebalo je da pomognemo Srbiji, a da opstanemo, napomenuo je Dodik.

On je dodao da mu je general Milovanović govorio da mu je ostalo žao što vojnički nije rešio Bihać, ali da je kao general morao da poštuje političke odluke.

Dodik je naglasio da je general Milovanović kao član Senata Republike Srpske dao veliki doprinos razmatranju najtežih pitanja koja su konstantno na dnevnom redu onoga što jeste i što treba da bude Republika Srpska.

Foto Srna

Komemoraciji su, osim porodice generala Milovanovića, prisustvovali i predsjednik Republike Srpske Željka Cvijanović, predsjednik Vlade Radovan Višković, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Duško Milunović, direktor Republičkog sekretarijata za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić. Komemorativnom skupu prisustvovali su i Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića, komanda Trećeg pešadijskog RS puka, generalni konzul Srbije u Banjaluci Vladimir Nikolić, predsjednik BORS-a Milomir Savčić, generali, oficiri, ratni saborci generfala Milovanovića, te gradonačelnik Gradiške Zoran Adžić.

Pročitajte još - SRPSKU SRCEM ZADUŽIO: Preminuo general Manojlo Milovanović, drugi čovek VRS

General Milovanović biće sahranjen danas u 13.00 časova na banjalučkom groblju Rebrovac.

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske Manojlo Milovanović preminuo je u srijedu, 9. oktobra, u Banjaluci u 76. godini, a brojni zvaničnici Republike Srpske ocijenili su da je otišao čovjek koji je dao veliki doprinos u najtežim trenucima odbrane Srpske.U JNA je odlikovan Ordenom za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Ordenom narodne armije sa srebrnom zvijezdom, Ordenom za vojne zasluge sa zlatnim mačevima, Ordenom rada sa zlatnim vijencem. U Vojsci Republike Srpske odlikovan je Ordenom Nemanjića i Ordenom Karađorđeve zvezde Republike Srpske prvog reda.

Penzionisan je 22. decembra 2000. godine.

RADIO JE NEUMORNO ZA SVOJ ROD

Predsednik Boračke organizacije RS, general Milomir Savčić, Milovanovićev prijatelj i saborac, rekao je da ne smemo da zaboravimo ovakve divne junake našeg vremena, koji su, zaista, pokazali kako treba biti kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati.

Tih, miran, ozbiljan, uravnotežen, stručan, odgovoran ali drag i mio, kakav je bio, živeo je u ratu kao asketa, a radio je neumorno, posvećeno za svoj rod. Voleo je oficire koji su, istovremeno, bili stručni i karakterni. Kad on kaže nekome „vojničino“, znalo se da je to kvalitet nad kvalitetima. Brinuo je o ljudima, iskazujući pažnju koju, nažalost, retko imaju mnogi ljudi na tako visokim položajima.

(V. M.)