IZA inicijative Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH, na čijem čelu je ministarka Semiha Borovac, član SDA, da do kraja godine bude usvojen zakon o pravima žrtava torture u BiH, krije se pokušaj da se Republici Srpskoj kao entitetu uvede obaveza da isplati materijalnu štetu Bošnjacima na ime ratne odštete, jer su navodno bili mučeni u logorima po Srpskoj.

- Bošnjačka politička kuhinja, tačnije SDA, godinama je pravila lažni ešalon Bošnjaka, koji su se vodili kao logoraši i služili samo da podnose tužbe protiv Republike Srpske za nematerijalnu štetu i da potražuju milione maraka - kaže za "Novosti" Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih RS. - Ukoliko bi se usvojio ovaj zakon, a smatram da neće, jer je neustavan i antidejtonski, onda bi Republika Srpska bila suočena sa isplatom zahteva za nematerijalnu ratnu štetu u iznosu od više stotina miliona maraka i u velikom finansijskom problemu. Čak se spominje da bi za dan proveden u navodnom logoru tražili 100 KM - ističe Kojić.

On dodaje da ovakav zakon ne sme da prođe ni u Savetu ministara, ni u Parlamentu BiH, jer je ovo nadležnost entiteta i tako stoji u Dejtonskom sporazumu.

- Očekujem odbacivanje ovog lažnog pokušaja iz ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH i da se pitanje prava žrtava torture u BiH ostavi u nadležnosti entiteta - pojasnio je Kojić.

On je podsetio da je u Republici Srpskoj resorno ministarstvo imenovalo Radnu grupu za izradu nacrta ovog zakona, koji bi uskoro trebalo da bude upućen Parlamentu Srpske.

Milenko Savanović, ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS, izjavio je da je resorno ministarstvo pripremilo nacrt zakona o zaštiti žrtava ratne torture, koji će brzo biti upućen u skupštinsku proceduru. Savanović očekuje da će predlog ovog zakona biti usvojen u Narodnoj skupštini RS do kraja godine.

Komentarišući plan Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH da do kraja godine donese ovaj zakon, Savanović je rekao da to ne bi bilo prihvatljivo za Srpsku.

- Prema svim propisima po Dejtonskom sporazumu, ovo pitanje je na nivou entiteta - rekao je Savanović.

Inače, "Novosti" su ranije pisale da je Pravobranilaštvo RS već godinama u borbi sa FBiH. Sve tužbe koje su u poslednjih deset godina stigle na adresu Pravobranilaštva RS "teške" su oko 400 miliona maraka.

Prema proceni Pravobranilaštva, u Srpsku je stiglo do sada oko 3.000 tužbi, a oko 5.000 ljudi iz FBiH je podnelo tužbe za naknadu nematerijalne štete. Najčešće se vrednost tužbi kreće oko 20.000 maraka, mada ima i onih koje idu i do pola miliona KM.

FEDERACIJA ZATRPANA TUŽBAMA

DA je na sceni čista politička priča, vidi se i na terenu, jer se hajka sa tužbama prema Srpskoj vodila većinom u sudovima po Federaciji BiH. Iako je u prvi mah najviše tužbi odlazilo pred sudove u Tuzli i Sarajevu, tužbama su zatrpani i sudovi po Bugojnu, Sanskom Mostu i drugim većim opštinama po FbiH.


PRAVNI PARADOKS

U PRAVNOJ praksi ratna reparacija ili isplata ratnih odšteta vodi se između država. Pošto je u BiH bio građanski rat, a ne rat između država, zahtevi iz Federacije BiH nisu pravno utemeljeni - navode iz Pravobranilaštva BiH.