OGROMNA nesreća i tuga sručile su se na uglednu porodicu Janković iz prnjavorskog sela Šarinci. O tome svedoče i dve sveže humke na mesnom groblju, gde su u razmaku od samo dva dana sahranjeni otac i sin, Čedo (81) i Stojan (51) Janković.

Stojan je u zemlju položen u utorak, nakon što je preminuo od posledica udara drveta u glavu, da bi samo dva dana kasnije, u četvrtak, tik uz njega, bio sahranjen i njegov otac Čedo, kojem je srce puklo od tuge za poginulim sinom.

Kako su "Novosti" pisale, Stojan je poginuo u ponedeljak, svega nekoliko stotina metara od porodične kuće, dok je pripremao ogrev za zimu. Tragedija se dogodila kada se stablo iznenada rascepilo i jedan njegov deo, sa oko tri metra visine, Stojana pogodio direktno u glavu. Podlegao je na licu mesta. Što je posebno tragično, Stojanova smrt se odigrala pred očima njegovog 14-godišnjeg sina.

Nažalost, to nije bio kraj nesreće Jankovića. Stojan je sahranjen u utorak, a već sutradan, tugujući za sinom, srce je prestalo da kuca i njegovom skrhanom ocu.

- Tog kobnog dana vratio se sa groblja gde je sinu na grobu zapalio sveću. Po povratku, pao je kao pokošen ispred šatora nadomak porodične kuće koji nije bio uklonjen posle sinovljeve sahrane. Nije mu bilo spasa, jednostavno, neizmerna tuga i žal za sinom bili su jači - kaže, za "Novosti", dr Branko Šikanić, rođak Jankovića, inače lekar u prnjavorskom domu zdravlja.

Poznanici Jankovića o ovoj porodici zavijenoj u crno pričaju sve najlepše. Stojan, koji je bio omiljen i među omladinom, radio je kao ugostitelj u obližnjem kafiću. Njegov otac Čedo uživao je glas velikog domaćina i vrsnog majstora kamenoresca, pa su desetine kuća na širem području delo njegovih marljivih i znalačkih ruku.



NIJE IZDRŽAO NI DVA DANA

NESVAKIDAŠNjI tragični slučaj Jankovića u crno je zavio Prnjavor i Šarince, a pogotovo Stojanove roditelje, suprugu, dva maloletna sina i njegovu četvoricu braće. Pokazalo se da se tragedija, ipak, najviše odrazila ne vremešnog oca, koji je imao zdravstvenih problema. Kažu da je neprekidno od tragedije dozivao poginulog sina, pitajući se zašto je bez njega otišao u seču drva. Bolna Čedina duša i srce nisu izdržali ni dva dana.