SNjEŽANA i Velibor Todorović iz Nožičkog, kod Srpca, imaju punu kuću dece. Njih petoro - David (16), Danijel (14), Dejan (13), Danijela (10) i šestogodišnja Milica jedino su blago svojih roditelja. Svega ostalog im manjka i svaki dan im počinje pitanjem kako da prehrane i školuju decu. Jer, žive samo od dečjeg dodatka od 140 maraka i nadničenja po kućama i poljima.

- Stanujemo u dve prostorije u dvorišnoj zgradi moje ujne Mile Aleksić, koja nam je poklonila plac od 500 kvadrata da pravimo kuću. Salili smo temelj pre dve godine i stali jer nemamo novca. Ono što zaradimo damo deci za prevoz i doručak, zatim za lekove za astmu Danijeli i Milici, pa za kućne potrepštine i kada sve to saberemo muka nas uhvati - jada se Velibor.

Mladi bračni par je čuo kako je u susednom selu Dvorine za samo pet meseci podignuta kuća solidarnosti i da im je to postao san - da se tako nešto dobro i njima desi.

- Bio bih srećan kada bi mi se pomoglo da dobijem materijal za gradnju kuće, jer bi oko 50 odsto zidarskih i tesarskih radova znao sam da uradim. Sanjam da u svojoj kući imam bar dve sobe za mušku i žensku decu jer vidim da je nemoguće da njih petoro istovremeno uče u jednoj prostoriji, a svi su dobri đaci - kaže Velibor.

STANOVNIŠTVO U opštini Srbac broj stanovnika po popisu iz 2013. godine, u odnosu na predratno stanje iz 1990, pao je za 2.659, a broj osnovaca za 775 što je kao četiri devetorazredne škole u naselju Kobaš kod Srpca. Sada su na potezu osim ljudi dobre volje i lokalne vlasti, koje bi na konkretnom primeru mogle da pokažu kako podržavaju višečlane porodice.

- Uzor da imamo ovoliko dece bila nam je Veliborova sestra od ujaka Silvana i njen muž Goran, koji žive u Beču i koji imaju takođe tri sina i dve ćerke - kaže Snježana i dodaje da im oni mnogo znače jer prilikom dolaska u Nožičko donesu dosta dečje garderobe, obuće, praška za veš i druge kućne potrepštine, a kupili su i mašinu za veš.

Velibor i Snježana kažu da kada oni dođu u dvorištu se nađe desetoro dece, što je više nego u nekoj seoskoj školi, zajedno se igraju.

- Kad sednemo za sto, ima nas četrnaestoro, kao na nekoj slavi. Problem je kad oni odu, a ostanu stare muke kako pregrmeti svaki dan - priča ovaj par.

LjUBAV IZ MLADOSTI

Velibor i Snježana sreli su se i zavoleli na praznik Velike Gospojine, 28. avgusta 1998. godine na narodnom zboru u Nožičkom. Venčali su se samo mesec dana kasnije. Imali su tada po 22 godine.