KOLIKO entuzijazam čoveka može doprineti kulturi sećanja na pretke i njihovo postojanje pokazuje Milorad Ćirković, grafički inženjer iz Brčkog koji se već skoro pedeset godina bavi prikupljanjem arheoloških iskopina i njihovim čuvanjem. Ćirković je sakupio toliko materijala da je pre nešto više od mesec dana otvorio svoj Centar za arheološka i etnografska istraživanja "Neolit", u kome je izložio do sada prikupljene eksponate čija se starost kreće od 5.000 godina pre nove ere do artefakata starih samo nekoliko desetina godina.

Prikupljeni materijal je izložen u jednoj prostoriji u krugu nekadašnje fabrike akumulatora "Tesla" za koju Ćirković uredno plaća zakup. U obilasku ove veoma vredne zbirke zatekli smo Predraga Gluhakovića, ministra trgovine i turizma u Vladi Republike Srpske, koji je obećao svaku vrstu pomoći.

- Ova zbirka, koju je prikupio gospodin Ćirković, predstavlja pravo bogatstvo koje zaslužuje mnogo značajniju pomoć Brčko distrikta u prvom redu da se obezbedi adekvatan prostor. Vlada Republike Srpske će iz granta za Brčko koji je predviđen u budžetu RS pomoći da se otvori muzej - precizirao je Gluhaković.

GRAD ZASAD ĆUTI UPRKOS svim specifičnostima Brčko distrikta BiH, ipak čudi što institucije vlasti skoro pa ignorišu zbirku i napor koji je uložio Milorad Ćirković prikupljajući brojne eksponate među kojima je najvrednije preistorijsko kameno dleto, te alati od oksidijana (najtvrđeg kamena na svetu), numizmatička zbirka, školjke i zvezde sa Majevice, razni priručni alati kojim se služio čovek od preistorije do danas. Tim pre što Brčko nema muzej niti bilo kakvu muzejsku postavku.

On je pozvao nadležne predstavnike u Vladi Brčko distrikta da dođu na sastanak u Banjaluku kako bi se stvorili prostorni i drugi preduslovi, te napravila jedna brošura o eksponatima i kako bi zbirka Centra "Neolit" bila dostupna mnogo širem krugu ljudi.

- Nakon skoro pet decenija istraživanja i brižljivog prikupljanja materijala "Neolit" je oformio zavičajnu muzejsku zbirku koja predstavlja riznicu kulturnog dobra Brčko distrikta i severoistočne BiH. Ovo nije muzej već depo jer prostor od 120 kvadratnih metara ne dozvoljava da se preko 500 eksponata predstave onako kako zaslužuju. Zbog tih uslova zbirka nije uslovna za širu prezentaciju, a nije napravljen katalog niti je standardizovana - pričao nam je Ćirković.

Zahvaljujući trojici poslanika, koji su prepoznali značaj i vrednost zbirke, brčanska Skupština je odobrila skroman iznos u budžetu distrikta za ovu godinu. Tako je zbirka iz podruma ugledala svetlost dana. Nadležno Odeljenje Vlade Brčko distrikta još uvek nije ništa učinilo kako bi se ova zbirka turistički valorizovala.

Deo Ćirkovićeve postavke

- Ekipa profesora sa tuzlanskog Univerziteta, koja je posetila Centar, iznoseći najviše ocene o vrednosti skupljenih eksponata, rekla mi je da je ovo previše vredno i previše značajno, te da ovaj resurs prevazilazi mogućnosti jednog čoveka i nevladine organizacije i da se ovom zbirkom mora pozabaviti institucija - pričao je Ćirković. On kaže da su njegovi eksponati resurs svih naroda u Brčkom.

Hoće li ova zbirka dobiti adekvatan prostor kakav zaslužuje, znaće se brzo. Jer kako kaže ovaj neobični vredni čovek, njegov san je završen, sada treba da govore nauka i stručnjaci.