BANjALUKA - Referendum na Krimu usijao je političku arenu u BiH, sve konkretnijim stavovima iz Srpske o pravima naroda na samoopredeljenje i sve radikalnijim zahtevima Sarajeva za revizijom „Dejtona“ radi ukidanja entitetske linije!

Bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun optužio je Rusiju da finansira otcepljenje Srpske od BiH i zatražio hitnu intervenciju međunarodne zajednice, ali oglasila se i američka administracija stavom da „Ustav i Dejtonski sporazum ne daju pravo nijednom entitetu da se otcepi“.

Stav Vašingtona je jasan - teritorijalni integritet i suverenitet zemlje zagarantovani su Dejtonom.

- Retoričke spekulacije o secesiji nisu korisne, a bilo koja aktivnost koja bi vodila u pravcu podele predstavljala bi kršenje Dejtonskog sporazuma - naglasili su u ambasadi SAD u Sarajevu.

To je bila reakcija američke administracije na spekulacije da bi referendum na Krimu o pripajanju Rusiji mogao eventualno da posluži kao presedan za referendum o odvajanju RS iz BiH.

Komentarišući mogućnost da Srpska pokuša da sledi primer Krima, politički analitičar američke organizacije Veće za demokratizaciju politike Kurt Basiner izjavio je u petak u Sarajevu da je odnos sila između RS i Srbije drugačiji od odnosa u slučaju Rusije i Krima.

- U ovom trenutku ne postoji niko na političkoj sceni u Srbiji ko bi zagovarao nešto slično za RS - rekao je on i dodao da međunarodna zajednica ima odgovornost, ali i kapacitet da spreči takav epilog.

RUSIJA ZAHVALNA SRPSKOJ AMBASADOR Rusije u BiH Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je Rusija zahvalna predsedniku Dodiku što dobro ocenjuje situaciju. - Dodik izdržava pritisak Zapada i uprkos njemu objektivno ocenjuje situaciju i daje svoje mišljenje koje se podudara sa ruskim, jer je objektivno. Sve je potpuno legitimno. Mi smo pričali i ranije, još 2007. i 2008. da će Kosovo stvoriti presedan i populacija Krima je iskoristila taj presedan, pri čemu je ovo što se tiče Krima potpuno legitimno za razliku od Kosova - naglasio je Bocan-Harčenko.

U raspravu o ustavnim promenama su se uključili i hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu:

- Kad je reč o ostvarivanju ravnopravnosti Hrvata kao jednog od tri konstitutivna naroda, ni pitanje trećeg entiteta ne sme biti tabu u BiH.

Tonino Picula, poslanik SDP u Evropskom parlamentu, kazao je kako je razgovor o trećem entitetu legitiman, jer je hrvatsko pitanje u BiH još otvoreno:

- Ali Hrvati moraju paziti da ga sami ne zatvore ponavljanjem pogrešaka iz prošlosti, ili insistiranjem na onome što u ovome trenutku ne mogu dobiti.

Međutim, najviši zvaničnici RS tvrde da BiH ima budućnost samo na primeni izvornog „Dejtona“. Stava su i da, po Povelji Ujedinjenih nacija, kao i prema nizu drugih međunarodnih dokumenata svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje do otcepljenja.

NEPRIJATELjSKI“

Nakon što je predsednik RS Milorad Dodik uputio čestitku rukovodstvu Autonomne Republike Krim i gradu Sevastopolj, povodom referenduma o nezavisnosti i izrazio uverenje da će stanovništvo Krima „graditi budućnost u sastavu Ruske Federacije“, reagovala je ukrajinska ambasada u BiH stavom da je reč o „neprijateljskoj izjavi prema Ukrajini“.