Venecuela miriše na srpske vanilice, spremane po receptu babe Stoje

J. MATIJEVIĆ

četvrtak, 09. 07. 2020. u 17:01

Венецуела мирише на српске ванилице, спремане по рецепту бабе Стоје
Aleksandar i Aleksis Solunac u Marakaju prodaju naše kolače. Tražene su u njihovom rodnom gradu, ali veruju da će osvojiti i druge krajeve ove zemlje
ODUVEK ukusne i slasne. Ručno rađene. Po babinom receptu.

Pod ovim sloganima, rođaci Aleksandar i Aleksis Solunac, iz Marakaja u Venecueli, prodaju srpske vanilice. Jedan od naših omiljenih, starinskih kolača pripremaju po receptu njihove bake Stoje Drakulić Solunac. Zasad su postale čuvene u njihovom rodnom Marakaju, gradu na severoistoku Venecuele, ali ovi momci veruju da će srpske vanilice polako osvojiti i druge krajeve ove južnoameričke zemlje.

- Kriza je i moramo nekako da dopunjavamo kućni budžet - priča nam Aleksandar. - Naša vredna baba Stoja je, dok je bila živa, i sama zarađivala prodajući srpske vanilice u našem komšiluku i delu grada u kom živimo. Shvatili smo da bismo i mi sada mogli da uradimo isto.

Da bi povećali prodaju, kaže, podelili su zaduženja i odlučili da pojačaju reklamu.

SLAVE MITROVDAN PORODICA Solunac je jedan od osnivača Srpske crkve Svetog Jovana Krstitelja i Srpskog kluba u Marakaju.
- Deda Dragoslav je preminuo 1991, a baba Stoja prošle godine, nekoliko dana pred svoj 91. rođendan - priča Aleksandar. - Od nje sam nasledio porodičnu slavu, Mitrovdan, koju obeležavamo uz sve pravoslavne običaje: sveću, žito, kolač i vino. I, naravno, uz sva srpska jela na trpezi, od gibanice, preko sarme, do vanilica.

- Aleksis, sin moje tetke Radmile, priprema vanilice tačno onako kako je to baba decenijama radila, a mene su zadužili da se bavim marketingom - kazao nam je Aleksandar. - Najpre sam osmislio zaštitni znak, naravno po liku naše babe, potom i reklamne slogane, a na kraju smo napravili i prigodne fotografije sa jednom našom dragom prijateljicom i komšinicom. Sada sve to reklamiramo na "Fejsbuku" i drugim društvenim mrežama. I, zasad, sve lepo ide. Nadamo se da će potrajati.

Otkrio nam je naš sagovornik i da se u Venecueli pripremaju polvorose, kolači slični vanilicama.

- I one su, kao vanilice u Srbiji, tradicionalni kolači, ali su vanilice, ipak, neponovljive, jedinstvene - tvrdi Aleksandar. - I, za nas, zbog naše babe Stoje, posebne, nostalgične...

Aleksandar Martinez Solunac i njegov rođak Aleksis Solunac su potomci Stoje i Dragoslava Solunca.

- Baka Stoja, koju sam po njenoj izričitoj želji zvao "baba", rođena je 1928. u Strmenu, kod Siska, a deda Drago u Lapovu - priča Aleksandar. - Početkom Drugog svetskog rata, ustaše su joj u Jasenovcu ubile celu porodicu, a nju odvele na prinudni rad u Nemačku. Deda je, kao oficir pokreta Draže Mihailovića, takođe zarobljen i deportovan, najpre na Staro sajmište, a potom u logor u Nemačku. Oboje su preživeli strahote logora, a upoznali su se 1947. u izbegličkom kampu u Rozenhajmu. Tu se rodila moja mama Dušanka.

Ubrzo je porodica Solunac stigla u Venecuelu. Nastanili su se u Marakaju, jer je tu već bilo srpskih porodica koje su se doselile godinu pre njih. Stoja i Dragoslav su tu dobili još dvoje dece, sina Aleksandra, koji živi u Argentini, i ćerku Radmilu, Aleksisovu majku, koja i sada živi u Marakaju.



ZAHVALNI MANEKENKI IZABEL

MNOGO nam je značilo što nas je u poslu sa vanilicama podržala manekenka Izabel Balaš - kaže nam Aleksandar. - Ona je naša drugarica i komšinica iz detinjstva. Izabel je unuka Marijana Balaša, još jednog od mnogih koji su posle Drugog svetskog rata, kao i naši baba i deda, iz Jugoslavije došli u Venecuelu.



Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)