Šest decenija je osvajala najviše vrhove u našoj zemlji: Profesorka Branka i u 98. je planinarka u duši

J. DINČIĆ

nedelja, 05. 04. 2020. u 20:40

Шест деценија је освајала највише врхове у нашој земљи: Професорка Бранка и у 98. је планинарка у души
Branka Knežević je u klubu Radnički je od osnivanja, a u najlepšem sećanju joj je ostao pohod na Prokletije
PO zanimanju profesorka istorije i istoričar umetnosti, a u duši planinarka. Punih šest decenija Branka Knežević, koja je nedavno proslavila 98. rođendan, član je Planinarskog kluba Radnički iz Beograda. Dobro pamti svaki trenutak koji je prethodio osnivanju kluba, koji je prvo bio društvo, a koji bi trebalo 20. aprila da obeleži 100 godina postojanja.

Uz svoje kolege planinare osvojila je gotovo sve planinske vrhove u Srbiji, a u sećanju joj je ostao pohod na planinu Prokletije. Davne 1960. godine uputili su se put ove planine zajedno sa članovima svih drugih klubova, a prva stanica bilo je selo Gusinje.

- Autobusom smo stigli do Gusinja, a odatle smo pešačili sedam kilometara do mesta na kojem je kasnije Radnički podigao planinarski dom - priseća se Branka. - Sledećeg dana napravili smo izlet na planinu Volušnica gde su se nalazili katuni, a tu smo bili posluženi domaćim sirom i projom.

ROĐENDAN KRAJEM februara, kolege iz Planinarskog kluba Radnički organizovali su Branki iznenađenje povodom proslave rođendana. Okupili su se u prostorijama kluba, u četvrtak, kada je inače vreme za sastanke i druženja, ali je tog dana okupljanje bilo samo u Brankinu čast. Uvek je okružena ljudima koji je iskreno vole i to joj je najveći i najdraži poklon u životu.

Najteži uspon te godine svakako je bio po Siparu po ledu, gde su, priseća se Branka, bez opreme preskakali provalije i kretali se krivudavim planinskim stazama kako bi stigli do severnog vrha Karanfila. Silazak je bio još teži od uspona, ali uz pomoć tehnologa koji je tada bio u njihovim redovima, napravljene su stepenice u ledu da bi se spustili do podnožja.

- Kada se danas setim, to je trajalo skoro ceo dan, ka vrhu oko pet-šest sati, a silazak više ni ne pamtim. Međutim, najlepše je svakako bilo druženje uz logorsku vatru uz pesmu i šalu koje je usledilo nakon toga - ističe Branka. - Kasnije smo prešli ka dolini Grbaja, na drugoj strani Prokletija sve do vrha Beliča, to je bilo jedno prelepo iskustvo.

Kako je uvek bila vedrog duha i neustrašive ćudi, seća se da je tada uskočila i u hladne vode Plavskog i Travnatog jezera. Plivanje je uvek bilo njena rekreacija, a u mladosti je nekada znala da dnevno prepliva i po deset kilometara. Kako je nedavno proslavila 98. rođendan, mnogi je pitaju kako je uspela da doživi ove godine:

- Svi mi kažu, mora da si imala lagodan život, a ja im odgovorim - od stresa do stresa bez hleba i mesa uz proju doživela sam sudbinu svoju.

Iako je u penziji, i dan-danas aktivna je na mnogim poljima, a godine joj nisu prepreka. Piše naučne radove i to na pisaćoj mašini, čita i uživa u svojim godinama. Pomoć ima jedino od gerontodomaćice koja je posećuje dva puta nedeljno. U danima izolacije kontakte sa prijateljima održava preko telefona, a prijateljice je zovu svakog dana da provere kako je.