BILA je prva žena profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Život je posvetila svojim studentima i nauci. Zvali su je majkom. Profesor dr Jovanka Živojinov nedavno je proslavila svoj 100. rođendan. Životni vek i briljantna karijera univerzitetskog profesora, sa više od hiljadu objavljenih naučnih radova i desetinama hiljada diplomiranih studenata, smešteni su danas u više nego skromnom sobičku na Vračaru, bez kuhinje.

Iako se teško kreće, Jovanka je i te kako mlada duhom. Sećanja se ređaju kao na filmskoj traci. Emocije naviru. Ne može da sakrije suze, dok priča o odrastanju u rodnoj Kikindi. Potiče iz siromašne porodice. Kako bi pomogla roditeljima, držala je časove srpskog jezika devojčicama iz bogatih kuća. Od njih je dobijala garderobu. Imala je najlepše haljine, a bila je najsiromašnija. Uvek je volela da bude lepo obučena i doterana.

Po dolasku na tada "muški" Mašinski fakultet, mentor joj je bio čuveni profesor Pavle Savić, osnivač Instituta za nuklearne nauke u Vinči. Kako bi se izdržavala dok je studirala, imala je 18 maturantkinja kojima je držala časove. Živela je skromno. Akademsku karijeru na Mašinskom fakultetu počela je 1947. godine, kada je izabrana za asistenta na predmetu fizika.

- Preskakala sam bombe da bih stigla na fakultet - priseća se profesorka Živojinov. - Nisam imala lični život. Imala sam i po 5.000 studenata. Zvali su me svojom majkom. Na ispitima sam ostajala dok ne izvučem od njih znanje. Nisam ih obarala. Sećam se, došao je da polaže kolega koji je imao odlične ocene. Ali, na ispitu ništa nije znao. Rekla sam mu da izađe, pojede nešto slatko i vrati se. Dobio je odličnu ocenu. Predavala sam i stranim studentima. Govorim pet jezika, pa smo uvek uspevali da se sporazumemo.

Priseća se Jovanka i kakvu je čast doživela na Sorboni. Njena formula bila je u prvom planu na Kongresu o termodinamici. Kada je upitala otkud to, rečeno joj je "Pa vi ste naš đak". Tokom brojnih putovanja na kongrese i simpozijume dobijala je ponude da predaje u Njujorku, Indiji, Parizu... Odgovar je uvek bio isti: "Vraćam se ja u moj Beograd." Kaže da se nije pokajala. Ni zbog toga što je lični život "žrtvovala" zarad karijere i svojih studenata. Među njima je i sadašnji dekan Mašinskog fakulteta prof. dr Radivoj Mitrović. Kaže da je bio odličan đak.

- Moji studenti me nisu zaboravili, obilaze me, za razliku od moje rodbine - kroz suze govori profesorka. - Moja sestra i dva brata imaju osmoro dece. Svi žive u Beogradu. Svi su zaboravili tetku. Nijednom nisu došli da me obiđu. To me boli. Volela bih da dođu, da ih vidim.

I pored poznih godina, Jovanka svakodnevno čita novine i versku literaturu. Veoma je religiozna. O njoj brine Angelina Kostić, koja kaže da profesorka voli kad je neko poseti, a obožava slatkiše. U to smo se i mi uverili. Nije nam dala da odemo dok ne uzmemo bombone. I to tri. Kaže - za sreću. I mi njoj želimo sreću.



BOGATA BIOGRAFIJA

PROF. Jovanka Živojinov je rođena u novembru 1919. godine u Kikindi. U rodnom gradu je završila osnovnu školu i gimnaziju. U predvečerje Drugog svetskog rata, 1939. godine, upisala se na fizičko-hemijsku grupu Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ratne godine provela je u Kikindi. Za redovnog profesora Mašinskog fakulteta u Beogradu izabrana je 1976. godine. Nastavu je držala i u odeljenjima fakulteta u Kragujevcu, Svetozarevu, Valjevu, Loznici, Smederevskoj Palanci, kao i na Poljoprivrednom fakultetu.

Tokom akademske karijere isticala se u oblasti i problemima koji se odnose na termodinamičke jednačine stanja i termodinamičke potencijale, posebno u intervalima temperature od trojne do kritične tačke. Po tome je profesorka Jovanka Živojinov, sa grupom svojih saradnika, bila poznata kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

ZALjUBLjIVANjE

IAKO se nije udavala, profesorka kaže da je bila zaljubljena i da je volela. Seća se, kako se u nju zaljubio kolega iz Indije. U nameri da osvoji njeno srce, na adresu Mašinskog fakulteta iz Nju Delhija je stigao kaput. Međutim, ni to nije pomoglo da mu dozvoli da joj se približi.