ČITAV moj život u trenutku je izgubio smisao. Mislio sam da ću sledeće tri godine da se raspadam u krevetu u najtežim mukama i onda da - odem. Nisam imao snage da plačem. Verovao sam da to meni ne može da se dogodi. Dogodilo se. Ćutao sam. Ukočenog pogleda gledao sam kroz prozor lekarske ordinacije. Neki ljudi su prolazili i pomislio sam da bih, ipak, voleo da nastavim da živim.

Ovako, u ispovesti za "Novosti", N. M. opisuje dan kada je saznao da je HIV pozitivan. Pre dve godine ovaj četrdesetogodišnjak otkrio je da u sebi nosi opasan virus. Znao je da je bio u rizičnoj vezi. Od 2013. se redovno testirao. Sumnjao je da ga partner vara.


PROČITAJTE JOŠ - Stefanović: Od sutra na snagu stupa novi zakon; Monstrumi koji ubiju dete doživotno će robijati


- Radio sam noću, a on je bio dosta mlađi od mene - priča nam N. M. - Nisam mogao da mu pružim sve što je želeo. Noću je nalazio društvo i provodio se. Rastali smo se nekoliko meseci pre nego što sam saznao da sam zaražen. Od tada sam živeo sam.

U potrazi za boljim životom, njegov bivši partner je otputovao u inostranstvo.

- Pozvao sam ga i rekao mu da sam HIV pozitivan. Posle nekoliko dana dobio sam šturu poruku: "Ja nisam." Znao sam da ne govori istinu, ali to mi više nije bilo važno. Neizmerno sam zahvalan doktorki Biljani Begović iz beogradskog Zavoda za javno zdravlje. Bio sam izgubljen. Podržala me je i savetovala šta dalje da radim. Zahvaljujući njoj našao sam udruženje "Potent" i od tada živim potpuno normalnim životom.

N. M. je odrastao u selu na severu Banata, za koje kaže da je savremeno i da homoseksualizam za meštane nije tabu. Kada je saznao da je zaražen, odlučio je da svoje roditelje, ipak, poštedi bolnog saznanja.

- Uvek sam bio okružen roditeljskom ljubavlju i razumevanjem. Kada su otkrili da pušim, nije im bilo pravo, ali mi nisu branili - govori N. M. - Bili su tužni kada su shvatili da sam homoseksualac. Pitali su me da li baš moram to da budem. Rekao sam im da je to jače od mene, i oni se više nisu bunili. Sada su stari i zato ćutim. Hoću da ih poštedim bola.

Već duže vreme N. M. živi u Beogradu. Posao ima, ali nije prijavljen. Kolegama ne govori o svom zdravstvenom statusu.

- Kada me neko pita, otvoreno mu kažem da sam HIV pozitivan, ali to ne pominjem ako ne moram - iskren je N. M. - Živim normalno, jer od samog početka pijem lekove. Osećam se odlično, nisam više zarazan, mogu da radim sve što i drugi ljudi, pijem jednu-dve tablete dnevno.

Kako kaže, iako zvuči suludo, život mu se promenio nabolje od kada je saznao da ima virus.


LEKARI SVE REĐE ZAZIRU

- U MOM zdravstvenom kartonu piše da sam HIV pozitivan, ali ne piše na njemu, kao što se mnogi inficirani žale - kaže N. M. - Lekari opšte prakse sve ređe zaziru od nas.


POGREŠNI PODACI

DOK sam sumnjao da sam inficiran, čitao sam razne informacije na internetu. Sad znam da je većina tih podataka pogrešna - kaže N. M. - O HIV se uglavnom govori sedam dana pre i posle 1. decembra. Gotovo da nigde ne piše da danas sa HIV-om, uz pravilnu terapiju, može da se živi kao sa dijabetesom.