DA je Nobel opredelio nagradu za materinstvo, hrabrost i istrajnost, ne poznajem nikoga ko bi je zaslužio više od Ivane Đokić. Ove reči jednog od gostiju na proslavi punoletstva njene kćerke Andrijane Petrović, koja se od treće godine bori sa malignim tumorom, koji joj uništava mozak, dovoljne su da opišu veličinu žene koju su prozvali Majka hrabrost! Sa velikim M, jer je zvanična medicina još pre nekoliko godina Andrijanu prepustila njenim i - Božjim rukama. Sreća i nesreća, radost i tuga, životna drama u kojoj za samohranu majku iz Plane kod Paraćina nema odustajanja - sve zajedno, na pravoj proslavi 18. rođendana devojčice čija je sudbina takva da ne može da odraste.

Andrijana, u invalidskim kolicima i telu desetogodišnjeg deteta, a na mentalnom nivou bebe, na proslavi na koju su i "Novosti" pozvane jer su sedam godina svedoci ove preteške priče. Devojčica ne hoda, u pelenama je i jedva ponešto prozbori, ali dovoljno da majci kaže "Vojim te". Da je zagrli čvrsto, osmehne se i ne pušta! Da podigne ruke i peva, da uživa u muzici. I više nego što treba da poteknu majčine suze radosnice, jer je mesecima štedela da bi ćerki proslavila punoletstvo.

- Moje dete ni dana nije išlo u školu, nije imalo ni malu, ni veliku maturu. Zaslužila je bar ovo, ispunjen je moj, a duboko verujem, i njen san. Da ima bar nešto što i njene vršnjakinje, odrasle devojke. Za mene, ona se apsolutno ne razlikuje od ostale dece osim što ima tumor na mozgu. Neka živi, samo neka živi i neka nastavi da mi se osmehuje, jer srećna sam što je imam - priča ova žena heroj.

Pročitajte još - Plana: Majčina ljubav poslednji lek

Ivana je ćerku rodila sa 18 godina, a sada je tačno dvostruko starija od nje. Za desetak kilograma teža ili ni toliko. Za drugačiji život ne zna osim da dan i noć bdi nad jedinicom i da se lavovski bori za svaki mesec njenog života. I da joj uslovi u kući budu što bolji, jer se strašna bolest udružila sa najgorim mogućim životnim orilikama. Podsetimo, zahvaljujući "Novostima" koje su pre gotovo sedam godina prve pisale o zlehudoj sudbini deteta iz Plane i Udruženju "Pokret dostojanstvenih", pokretaču humanitarne akcije, u Ivaninoj kući je napravljeno kupatilo, a Andrijana dobila svoju sobu.

Godinu i po kasnije, preko paraćinskog Centra za socijalni rad, obezbeđen je priključak za vodu. Medijska akcija dovela je i do toga da država ispravi svoju bruku, jer je lekarska komisija PIO fonda Andrijanino telesno oštećenje najpre procenila samo na 30 odsto. Zbog toga nije dobila uvećan dodatak za tuđu negu i pomoć, a greška je ispravljena tek posle pisanja "Novosti".

U međuvremenu, kao da samo majčina ljubav održava ovog anđela u životu. Sa dijagnozom astrocitom C71, medicina kaže da je vek preživljavanja u najboljem slučaju deset godina. Andrijani je dijagnoza postavljena u trećoj, a posle dve operacije tumor se proširio na moždano stablo i ne može dalje da se operiše.

- Hemoterapiju je teško podnosila i prekinuli smo je pre nekoliko godina jer je dobila sepsu i život joj je visio o koncu. Sada pije samo lekove za suzbijanje simptoma i epileptičnih napada. Tumor je i dalje u moždanom stablu, pritiska centar za termoregulaciju, pa smo u oktobru bile u bolnici zbog hipotermije. Velike epileptične napade nema, ali ima parcijalne ispade. Izgubi se nekoliko sekundi, pa se vrati. Tako se desilo i sad, na rođendanu, ali smo ipak uspele zajedno da ugasimo svećice na torti - sa pomešanim osećanjima govori Ivana.

Na slavlju su bili kumovi, rođaci, prijatelji, igralo se i pevalo kao na proslavi bilo kog punoletstva. Ili, možda, za nijansu tiše. Zbog žala što je život tako nepravedan. Ili što Andrijanin otac nije došao.

- A pozvale smo ga, iako nas je ostavio čim se razbolela. Nema novca, kaže, ima drugu porodicu. Godinama nije ćerku obišao iako živimo u istom selu. Alimentaciju je tek sad počeo da plaća, a duguje 600.000 dinara. Neka, preživećemo.

ČIM JE POGLEDAM, ZNAM KAKO JE

NEDAVNA redovna kontrola skenerom pokazala je da od tri pumpice za odvođenje viška moždane tečnosti iz glave devojčice samo jedna radi. Poslednju reviziju šanta, priča majka, doktori su joj uradili u Kliničkom centru u Beogradu u martu prošle godine. Stanje redovno prati, odlaze u bolnicu čim počnu mučnina, glavobolje, povraćanja. Posle prve dve velike operacije, Andrijana je imala bar još desetak intervencija.

- Čim je pogledam, znam kako joj je - veli majka.