Nasred hladnog Sredozemlja, u jeku Velikog rata, talasi su rešili da prekriju Nikolu Uzunovića, jednog od srpskih vojnika čiju lađu je torpedovao neprijateljski brod. Prvi svetski rat bio je sramota "humane" Evrope, koja je nemilice ubijala sve što je smatrano neprijateljskim. Gađali su lađe sa ranjenicima, mrcvarili već izmučene vojnike...

Nikola je plutao sa ostalima sluteći kraj. Odjednom, video je brod sa potugalskom zastavom koji je nosio ime "Devanha". Dok je lađa prilazila unesrećenima, zarekao se da će, ukoliko preživi, usred Beograda podići palatu i nadenuti joj ime po tom brodu.
I bi tako.

PROČITAJTE JOŠ: Monasi se uzdaju u Stefana Dečanskog, a KFOR u veći broj vojnika: Kako žive Dečani posle nagoveštaja o napadu

Nikola Uzunović je, dabome, održao reč. Kasnije je postao premijer i ministar u nekoliko saziva vlade i veoma uvažen čovek.

Reporteri "Novosti" obišli su današnju "Devanhu", zdanje pored kojeg je prošao svako u ovom gradu, jer je tačno prekoputa "Beograđanke". Doduše, malo ko podigne pogled naviše ka vrhu čeone fasade zdanja napravljenog 1929. godine.

Na kapiji današnje palate sačekuju nas Ljudmila Pavlov i Marta Salaj Šurev. Pored ostalih komšija, one najduže stanuju ovde. Podsećaju da su Nemci tokom Drugog svetskog rata koristili palatu za svoje potrebe, a natpis koji vodi ka skloništu, kažu, još je iz tog doba. Posle rata, ovde svoje mesto zauzima Centralno veće Sindikata Jugoslavije.
Ulaz u zdanje pravi je vremeplov. Ogromno ogledalo potiče iz predratnog perioda, baš kao i poštanski sandučići. U starom liftu ostala je originalna rezbarija. Kada bi neko danas snimao "Otpisane", scenografija mu ne bi ni bila potrebna.

- Nekada su u holu visila tri ogromna lustera - objašnjava Ljudmila Pavlov. - Bili su od kristala i vrednost im je sigurno bila ogromna. Stajali su tu do 1988. godine, a onda su, jednog jutra, prosto - nestali. Ostala je kuka da visi sa plafona i podseća nas na njihovu nekadašnju gracioznost.

Zajedno sa lusterima, "Devanhu" su "napustile" i plafonjere od brušenog kristala, za kojima naše sagovornice samo ispuštaju duboke uzdahe. Ovo zdanje bilo je palata u pravom smislu te reči.

Stanovi sa visokim plafonima, popularni salonci, i danas izazivaju veliko poštovanje. Sve što je ostalo, danas, ipak, upečatljivo podseća na bogatstvo koje je Uzunović ugradio u ovu zgradu.

Silazimo u podzemlje zdanja, odakle dopiru najbrojniji problemi koji muče stanare. U podrumu se često pojavljuju podzemne vode koje umeju da pokuljaju napolje i naprave im velike nevolje. Advokat Goran Belić pomaže dok Ljudmila i Marta podižu šahtove iz kojih često nadođe voda.

- Davne 1999. godine otvorila sam ovaj šaht želeći da saznam šta je ispod njega - seća se Pavlova. - Izgleda kao bunarski cilindar, precizno je ozidan ciglom i ima metalne stepenice koje vode naniže. Nisam mogla da vidim dno, pa sam bacila novčić, a on je vrlo dugo putovao dok konačno nisam čula zvuk njegovog pada. Taj šaht bio je veoma dubok.
Međutim, prema rečima naše sagovornice, sada je sasvim drugačije. U međuvremenu su komšije adaptirali svoje stanove i lokale, a veliku količinu šuta i peska su, očigledno, sipali ovde.

PROČITAJTE JOŠ: Pobegla iz Benkovca na Kosovo, pa joj KFOR ubio sina: Baka Kosa se vratila na ognjište, u izgnanstvu ostavila tri groba

- Zato sada često imamo poplave u podrumu - dodaju naše sagovornice. - Nivo vode naglo poraste i teško je boriti se sa njim. Čak smo nedavno pozvali specijalnu ekipu "Vodovoda i kanalizacije", i oni su poslali stručan tim. Posebnom pumpom su izvlačili vodu, ali su rekli da je njihov posao uzaludan ukoliko voda opet počne da pritiče. Nažalost, bilo je baš tako.


SAZNANjA o vodama koje postoje ispod centralnih delova beogradskog grebena nije od juče. Ispod Terazija postoji obilje podzemnih voda, pa ispod Hotela "Moskva" i danas radi nekoliko pumpi, inače bi zdanje bilo na udaru vode koja postoji ispod njega. Ispod zgrade "Novosti", odnosno Štamparije "Borba", takođe se nalazi veliki bunar. Kada su kopani temelji za Palatu "Beograd", popularnu "Beograđanku", građevinare su zaustavile te iste vode, koje su nekada punile stari bunar na mestu današnjeg "Londona". Tek malo naniže, na raskrsnici Miloševe i Nemanjine ulice, na mestu gde je nekada bila zgrada Vojne akademije postojao je veliki bunar, baš kao i iznad, kod današnje Ambasade Republike Turske. Nedaleko odavde, na Slaviji, takođe su postojali bunari, a Ulica Alekse Nenadovića nekada davno nosila je naziv Bunarska. Nije teško pogoditi zašto.
Tako se naše sagovornice bore sa avetima prošlosti, ali i nemarom sadašnjosti. Mnogi Beograđani su do danas zaboravili vrednost ove zgrade, baš kao što Nikola Uzunović nikada nije zaboravio svoju "Devanhu".


NASLEDNIK

Veliki glumac Tanasije Uzunović potomak je Nikole Uzunovića, glavnog junaka ove priče. Svojevremeno je Tanasije, za "Novosti", ispričao kako su njegovom dedi posleratne vlasti otele čak šest kuća u Beogradu, jer nije bio po ukusu komunista.


PUMPE

U podrumu "Devanhe" zatičemo stare pumpe za izvlačenje vode, za koje naše sagovornice kažu da su još iz predratnog vremena. Na tlu vidimo šine kojima su minijaturni vagoneti prevozili ugalj u podrume.


ĐURO SALAJ

Otac naše sagovornice Marte bio je jedan od posleratnih političara Đuro Salaj, koji je živeo ovde. Ljudmila Pavlov kaže da joj je kao devojčici od pet godina već bila potpisana smrtna presuda, jer je bila teško obolela. Čak se i njena majka pomirila sa izvesnošću smrti deteta, a onda je komšija Salaj doneo penicilinske injekcije, pa Ljudmila i danas čilo i zdravo istražuje tajne ovog zdanja.