Srbija i svet danas obeležavaju 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Ovaj praznik u Srbiji se obeležava od 2012. godine. U znak poštovanja i sećanja na srpske junake, vojnike koji su u Prvom svetskom ratu dali živote za slobodu i Srbiju, ljudi na rever treba da okače simbol ovog praznika - svet po imenu Natalijina ramonda. Predlog da to bude baš ovaj cvet nije slučajan - potekao je od direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića i to zahvaljujući svojoj simbolici.

Pročitajte još: Uz intoniranje himni i pesmu "Kreće se lađa Francuska": Položeni venci povodom Dana primirja

Natalijina ramonda (Ramonda nathalie) neobičan je cvet izuzetne lepote, a njegova simbolika važna je Srbe iz nekoliko razloga. Ovaj cvet poznat je i kao cvet feniks jer i kad uvene i potpuno se osuši može da oživi ako se i malo zalije.

Stoga život ovog neobičnog cveta ima izuzetnu simboliku u vezi sa Velikim ratom i srpskom vojskom u njemu - vojskom koja je doslovno vaskrsla i iako izmučena pokazala svoju moć i hrabrost u Velikom ratu.

Pročitajte još: Zbog podviga kakvog nema ni na filmu SRPSKOM VOJNIKU salutirali oficiri SAD

Ramondu je prvi klasifikovao čuveni prirodnjak Josif Pančić 1874. godine. Dao joj je ime srpska ramonda (Ramonda serbica). Biljka je prvo uočio na Rtnju, a potom i u okolini Niša. Naš narod ih zove i kolačići, a neodoljivo podsećaju na ljubičice. Jake su i izdrljive, preživele su i ledeno doba i opstale do dan-danas - raste na istoku Srbije i na Kajmakčalanu u Grčkoj, čiji je najviši vrh Sveti Ilija, a na kom je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe uoči proboj Solunskog fronta u Velikom ratu.

Ova biljka, nadaleko poznata po svojoj lepoti, dobila je ime po srpskoj kraljici Nataliji. Reč je o supruzi kralja Milana Obrenovića. Pošto je kralj voleo da boravi u u Nišu, tadašnjoj drugoj prestonici Srbije, s kraljem i kraljicom uvek je putovao i dr Sava Petrović, dvorski lekar.

On je bio obrazovan čovek, voleo je botaniku i duge šetnje. Jednom prilikom, šetajući se okolinom Niša, uočio je još jednu vrstu ove biljke i dao joj ime Ramonda nissana - niška ramonda, ali joj to ime nije bilo suđeno.

Očaran kraljičinom lepotom, dvorski lekar promenio je cvetu ime u Natalijina ramonda - Ramonda nathalie. Biljku je tako otkrio doktor Sava Petrović 1884, ali ju je u botaniku i literaturu prvi uveo Josif Pančić. Ova retka biljka raste samo u Srbiji, Makedoniji i Grčkoj. Danas je retka i ugrožena vrsta, a u Srbiji i strogo zaštićena.

Narod je zove i vaskršnjim cvetom jer i kad je osušena oživi, a cveta baš za Vaskrs. U Evropi, osim ramondi, svega dve vrste imaju ovu sposobnost anabioze.

(srbijadanas.com)