NADA O MAJORU JEZDIMIRU: Moj otac je predvodio ustanike tokom rata u Poljskoj

Dragan VUJIČIĆ

01. 09. 2019. u 14:56

НАДА О МАЈОРУ ЈЕЗДИМИРУ: Mој отац је предводио устанике током рата у Пољској

Nada Dangić, Foto: P. Mitić

Nada Dangić o majoru Jezdimiru, koji se u leto 1943. priključio poljskom pokretu otpora i aktivno se borio protiv nacističkih okupatora u Varšavi i Krakovu

- OTAC je bio i poljski heroj! U Varšavskom ustanku, jula 1944, komandovao je brigadom koja je od Nemaca zauzela zgradu Pošte, njihovo najtvrđe uporište u centru grada. Kada je ustanak propao, prešao je Vislu i vratio se u Krakov. Već 1945. u Poljsku je došao Rodoljub Čolaković, koji je crvenoarmejcima identifikovao Jezdimira kao "saradnika okupatora" u Drugom ratu. Oni su ga zatvorili u Lubjanku, odakle je uspeo da pobegne.

Ovako se oca, u ispovesti za "Novosti", seća Nada Dangić (78), arhitekta u penziji.

- Pronašli su ga negde u Rumuniji i izručili Titovoj vlasti. Godine 1947. osuđen je u Sarajevu na smrt i tada sam ga prvi i poslednji put videla. Kosti su mu u nekoj jami na sarajevskom groblju sa još 3.000 sapatnika.

Pročitajte još - ZBOG RUSIJE PRECRTALI SRBIJU: Bez pozivnice za obeležavanje godišnjice Drugog svetskog rata

Major Jezdimir Dangić (rođen 1897) bio je najmlađi mladobosanac osuđen na procesu 1914. Posle Prvog rata bio je žandarmerijski pa kraljevski gardista koji je 1941. Petra Krađorđevića ukrcao u avion iz Nikšića u London. Major je tokom službe u Beogradu i Kamenici bio i uspešan pisac, koji se u "Politici" i književnim novinama potpisivao kao Miroljub Bogić.

Godine 1938. sa Brankom Ćopićem je na književnom konkursu SANU u Beogradu podelio prvo mesto za pripovetku. Knjige istoričara Veljka Đurića Mišine najzaslužnije su za Dangićevu "kakvu-takvu" rehabilitaciju.

Gospođi Nadi nije čudno što su na zasluge oca zaboravili Poljaci, koji ovih dana obeležavaju početak Drugog svetskog rata. Nikad nisu kontaktirali sa njom iz ove zemlje, a majora je i srpska zvanična istorija "počistila pod tepih". A podigao je srpski ustanak protiv zuluma ustaša i muslimana u Podrinju 1941.

Major Jezdimir Dangić

Njegova ćerka tvrdi da nije tačno da je Dangić sarađivao sa Nemcima. Istina je, kaže, da je sa generalom Baderom, vojnim zapovednikom Srbije 1942. u Beogradu, pregovarao o stvaranju Srpske samouprave u Istočnoj Bosni, ali da do dogovora nije došlo. Zato ga je general Bader i uhapsio aprila 1942. po povratku sa tog sastanka u Bajinoj Bašti i poslao u logor u Nirnbergu. Odatle je Dangić prebačen u koncentracioni kamp Koldic-Libek i na kraju u Strij. Iz njega je u leto 1943. pobegao i priključio se Poljskom pokretu otpora u okolini Krakova.

Jezdimir i Nevena Dangić, Foto: Privatna arhiva


- Kada sam ga videla u kancelariji sarajevskog tužioca imao je ne više od 35 kilograma. Majci Neveni bacio se oko nogu i ljubio je. Dvojica krupnih momaka-islednika su se smejala prizoru, a ja sam imala šest godina i plakala sam - seća se Nada.

SRPSKI OFICIRI U POKRETU OTPORA

SEM Jezdimira Dangića još najmanje dvojica oficira Kraljevske srpske vojske su ratovala u poljskom pokretu otpora, koji je formiran 1942. kao Domovinska armija ili Armija Krajove. To su konjički kapetan Ilija Doda Nikolić, iz Prokuplja, i kapetan Dragan Mihajla Sotirović, iz Vranja. Ovaj poslednji je u Vranje doneo i tajno pokazivao visoka odlikovanja za svoj doprinos borbi Poljaka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (12)

Neregistrovani

01.09.2019. 17:49

Kako da ne pamti!? 1947 g. je imala sest godina, a tada deca polaze u skolu, a pamte i mnogo ranije!Cemu sluzi ta niska opaska?

Niko

02.09.2019. 08:16

Kako da ne u šest godina si pamtio sve stvari al zato u 40, zaboravljas sta si jeo 6 dana ranije... Ako neverujes napisi u svesku sve sto si jeo i pio, radio,tj. Sva desavanja iz tog dana pa secekaj nekoliko dana, pa se zapitaj detalje.. Videces da 80 pisto neces znati

неимени

02.09.2019. 10:07

Поменути покрет отпора је формално био под командом Rząd Rzeczypospolitej Polskiej na uchodźstwie (Пољска влада у избеглиштву) која је како и данашња, а тако и све прошле пољске владе гледала Русију (СССР) као непријатеља. Зашто би онда Совјети гледали на тај покрет отпора благонаклоно и помагали му? Они да њима помогну, а ови да се сутра боре против њих. Нису Совјети били баш толике будале.

Жаре

02.09.2019. 17:07

@неимени - Како другачије да гледају на совјете, кад су их координисано напали са нацистима'39.?

неимени

02.09.2019. 18:36

@неимени - Да ли је баш тако? Совјети су вратили Украјину и Белорусију у матицу, односно територије које је Пољска окупирала за време грађанског рата у Русији. И зато Пољаци и ти с њима зовете Русе окупаторима? Јер су Руси вратили своје територије? Размисли мало. Ти исти Пољаци су скупа са Немцима отели територије Чехословачке 1938, дакле годину дана пре 1939 коју ти помињеш. Размисли још мало и немој слепо веровати свему шта чујеш. Ово је веом лако за проверити.

Жаре

02.09.2019. 17:06

@Francesco - Прво у склопу пољске армије, борили се и против нациста и против комуниста који су их координисано напали '39. Онако партнерски, што је и за очекивати од две сродне идеологије. А затим сви време рата против нациста. А кад су комунисти у Краљевини Југославији почели да сматрају нацисте непријатељима? Када су им ови напали земљу, или кад су напали свог партнера Стаљина?

Ljiljana

06.09.2019. 08:19

Neka mu je vecna slava i hvala! Kako su ljudi nekada bili hrabri. Sve ovo treba da ulazi u školske udžbenike.