U našoj galaksiji nedavno je otkrivena još jedna prastara zvezda koja je udaljena oko 35.000 svetlosnih godina.

Ovaj crveni div, kako piše "Sajens alert", nazvan je SMSS J160540.18–144323.1 i ima najniži nivo gvožđa od bilo koje zvezde koja je do sada analizirana u našoj galaksiji.

To što ima niži nivo gvožđa znači da je reč o jednoj od najstarijih zvezda u celom svemiru, koja verovatno pripada drugoj generaciji zvezda nastalih nakon Velikog praska koji se dogodio pre 13,8 milijardi godina.

PROČITAJTE JOŠ - Indija uspešno lansirala raketu na Mesec (VIDEO)

"Ova neverovatno anemična zvezda, koja je najverovatnije nastala samo nekoliko stotina miliona godina nakon Velikog ptraska, ima nivo gvožđa 1,5 miliona puta niži od onog koje ima Sunce", rekao je astronom Tomas Nordlander sa Nacionalnog univerziteta u Australiji.

"To je kao jedna kap vode u olimpijskom bazenu", dodao je.

I to je način na koji se, podvukao je, određuje starost zvezde, "pošto u ranom periodu nastanka svemira gotovo da nije bilo metala".

PROČITAJTE JOŠ - Roskosmos: Humanoidni robot FEDOR ide u svemir (VIDEO)

Objašnjava da su prve zvezde bile primarno od vodonika i helijuma, ali i masivne, veoma vruće i sa veoma kratkim "životnim vekom". Te zvezde spadaju u takozvanu Populaciju 3 i dodaje da ih naučnici nikad nisu videli.

"Ali možemo da uočimo zvezde sledeće generacije, među koje spada i novootkrivena, koje mogu dosta da nam ispričaju o izgledu prvih zvezda", objasnio je.

Astronomi, piše "Sajens alert", smatraju da je zvezda koja je dala gvožđe novotkrivenoj zvezdi SMSS J160540.18–144323.1, bila relativno male mase za rani svemir, samo oko 10 puta veće mase od Sunca, navodi Index.hr, a prenosi B92.net.

Ali to je bilo dovoljno za stvaranje neutronske zvezde i relativno male supernove, pri čemu je došlo do stvaranja težih elemenata poput gvožda, koje je onda apsorbovala zvezda sledeće generacije, odnosno u ovom slučaju SMSS J160540.18–144323.1.

Naime, ovaj crveni div vrlo verovatno spada među prve članove zvezda druge generacije. A sada umire, odnosno, nalazi se na samom kraju svog životnog vela koristeći poslednje tragove vodonika pre nego što pređe na fuziju helijuma.

Ovo međutim nije bilo jedino otkriće poslednjih dana. Naime, kako prenosi CNN, naučnici su pored ove najstarije zvezde otkrili još 39 galaksija, koje su nastale tokom prve dve milijarde godina nakon nastanka svemira, koji je star 13,7 milijardi godina.

"One su za nas do sada bile nevidiljive", rekao je astronom Tao Vang sa Univerziteta Tokio i japanske nacionalne astronomske opservatorije.

"Ono što je zanimljivo je da su ovi nalazi u kontradikciji sa trenutnim modelima za to razdoblje kosmičke evolucije i pomoći će nam pri boljem shvatanju razvoja svemira. Naime, ranije studije ukazuju na postojanje izuzetno aktivnih galaksija koje formiraju mnoštvo zvezda u ranom svemiru, ali izgleda da je njihova populacija prilično ograničena", istakao je, prenosi CNN.